Transplantacija obavljena, čekaju se rezultati

U beogradsko Dopisništvo "Vesti" nedavno je došao Momir Mihailović, suprug 31-godišnje Beograđanke Mirjane Erceg-Mihailović, obolele od leukemije i majke četvorogodišnjih blizanaca, kako bi preuzeo prethodno pristigle donacije za njeno lečenje u Nemačkoj, o kojima smo već pisali.

U pitanju je 100 australijskih dolara dobrotvora Duška i Slađe iz Adelejda, kao i 100 evra redovne učesnice u mnogobrojnim akcijama Humanitarnog mosta Cvijete Hiršmaner iz Beča.

- Još jednom hvala od srca ovim divnim ljudima iz Australije i Austrije na iskazanoj solidarnosti i upućenoj pomoći. I jedno i drugo mnogo znače našim porodicama i Mirjani posebno. Osećam obavezu i za izvinjenje što su donacije do sada stajale u Dopisništvu "Vesti". Stvarni razlog je da nisam imao vremena da dođem, a smatrao sam svojom obavezom da ih lično podignem i ispoštujem humanost donatora i pravila vaše rubrike. Nama je i dalje svaka para velika kao kuća u ovakvoj teškoj situaciji. Činjenica je da bez Mirjaninog prirodnog optimizma, želje za životom zbog naših sinova, kao i razumevanja ljudi dobre volje za situaciju u kojoj smo se našli, ni sam ne znam kako bi sve izgurala - rekao je Momir Mihailović vidno umoran od silne borbe da svojoj supruzi omogući lečenje u Nemačkoj, a potom nastavio:

- Samo uz pomoć zemljaka iz zemlje i inostranstva kojima smo na raznorazne načine uputili apele, uspeli smo da prikupimo sumu od 180.000 evra kako bi Mirjana dobila šansu da se leči u Flenzburgu. Mirjani je obavljena transplantacija kostne srži, bez obzira na to što još nedostaje oko 20.000 evra kako bi se pokrili svi troškovi lečenja. Ona je dobro podnela operaciju i sada nestrpljivo čekamo da se po rečima lekara te ćelije prime, pa potom i rezultate celog tog zahvata. Naravno, nadamo se najboljem, mada ne možemo da se opustimo. Najviše od svega na svetu bismo voleli da čujemo da je sve u redu i da je naša Mirjana ozdravila, da presađena kostna srž obavlja svoju funkciju isto kao nekada njena, dok je nije uništila leukemija. I, naravno, da nam se što pre vrati kući. Sa istim nestrpljenjem čekamo da nastavimo život tamo gde je prekinut zbog Mirjanine borbe za goli život u kojoj smo joj i porodica i ljudi dobre volje pomagali na način na koji smo mogli.