Novca dovoljno da se stan iznajmi
I druga donacija za petogodišnju Karolinu Janićević iz kosmetskog sela Berevca kod Štrpca, vredna 300 australijskih dolara, stigla je iz daleke Australije.
Darodavac, čija pomoć redovno stiže posredstvom Humanitarnog mosta do zemljaka koji se guše u siromaštvu, boluju od bolesti za koje ima leka ali nema novca, ostaju invalidi iako imaju šansu da postanu korisni članovi svojih porodica i celog društva, i dalje želi da ostane anoniman. Zato smo roditeljima male Karoline mogli samo da kažemo da njihov dobrotvor živi u Mirandi, predgrađu Sidneja i da novčane priloge šalje isključivo posredstvom naše Redakcije u Sidneju.
- To je čovek zlatnog srca i zlatne ruke... Ovo su velike pare, a Karolina je samo jedno od mnogobrojne dece kojoj pomaže - rekla je 26-godišnja Jelena Janićević, čija je ćerkica u drugoj godini života izgubila sluh na oba uha.
Vidimo se u septembru- Neka i ovih 300 dolara ostane u Dopisništvu "Vesti" u Beogradu. Tako će zemljaci koji šalju novac biti sigurni da ćemo svaku paru potrošiti za Karolininu rehabilitaciju. Nešto duboko u meni govori da ćemo u septembru započeti kontinuirani proces osposobljavanja naše ćerke za redovno školovanje, da će ona nadoknaditi sve propušteno i ponovo naučiti sve zaboravljeno u prethodne dve godine. Verujem u lekare, defektologe i psihologe i isto toliko u zemljake. Budućnost Karoline mnogo više zavisi od njih nego Jadrana i mene - rekla je Jelena Janićević, uverena da ćemo se uskoro sresti u "Vestima". |
Godinu dana kasnije maloj Karolini urađena je kohlearna implantacija. Prva višesatna i komplikovana operacija nije uspela tako da devojčica i dalje ne čuje na levo uho i to se ne može promeniti dok je živa, s današnje medicinske tačke gledišta. Desno uho prihvatilo je strano telo, danas registruje zvukove, ali zbog nemogućnosti roditelja da joj obezbede kontinuiranu rehabilitaciju i resocijalizaciju, njihova ćerka nema mnogo od toga. I dalje se ponaša kao gluvonema deca, čita sa usana i izgovori tek poneku, teško razumljivu reč. Teško komunicira sa ljudima i vršnjacima izvan najužeg okruženja.
- Godinu dana, koliko smo bili u stanju da vodimo Karolinu kod logopeda i psihologa svakog drugog meseca u Dečju kuću, koja je u sastavu Klinike za ORL pri KBC-u Zvezdara, gde je i operisana, iscrpljene su sve finansijske mogućnosti naše familije. Samo za iznajmljeni stan u Beogradu dali smo oko 3.000 evra. Bilo je divno vraćati se sa vežbi i slušati Karolinu koja ponavlja naučene reči, kako počinje da reaguje na moj poziv i kad je leđima okrenuta... Bilo je to vreme kada sam plakala od radosti, a sada, vraćajući ga u sećanje, plačem od bola - nastavlja majka Jelena.
Kako tugovanje Karolini neće aktivirati psihomotorni razvoj celokupnog govornog aparata, niti je osloboditi frustracija, kao što neće ni povremeni dolasci od po nedelju dana na vremenski precizno propisane tretmane, roditelji su shvatili da moraju naći način i savladati tu ogromnu prepreku zvanu novac. Na mesečnom nivou, tu prepreku uklanja 600 evra, na godišnjem 3.600 evra.
Otac Jadran radi kao kuvar u vrtiću u Štrpcu i od njegovih 100 evra zarade nemoguće je da uštedi ni za jednu terapiju godišnje.
Ali, ono što ne mogu roditelji bolesne dece mogu čitaoci "Vesti" kada udruže dobru volju i izdvoje iz kućnog budžeta nekoliko desetina evra, dolara, franaka... Dve nedelje posle objavljivanja apela, dve donacije obezbedile su novac za iznajmljivanje stana u Beogradu u kome će tri nedelje septembra stanovati majka i ćerka. Najveći deo dana provodiće u Dečjoj kući na Zvezdari. Karolina će satima biti na govornim vežbama sa logopedom, a majka će, poput đaka, pratiti svaki pokret i pamtiti svaku reč stručnjaka da bi u pauzi od pet nedelja na Kosovu sve to ponavljala sa ćerkom, opuštenijom i slobodnijom, kakva je uvek posle razgovora sa psihologom.
Nedostaje 300 evraZa tri nedelje rehabilitacije i resocijalizacije Karoline Janićević u septembru u Beogradu nedostaje 300 evra. Fond zdravstvene zaštite snosi troškove tretmana, a roditelji plaćali smeštaj, hranu, putne troškove. |
