Nadomak velikog cilja

Gledajući milo i nasmejano lice trogodišnjeg Nikolaja Milenkovića iz Lapova, rođenog sa spinom bifidom, koje se iz dana u dan pojavljuje na stranici Humanitarnog mosta, mnogi čitaoci "Vesti" ne mogu da ostanu ravnodušni. To je jedan od razloga što odlučuju da mu i po nekoliko puta pošalju svoju pomoć kako bi što pre otišao na transplantaciju matičnih ćelija u Diseldorf.

Nikolaj Milenković

 

Među ovim ljudima dobrog srca je i anonimna donatorka iz Ženeve, koja je nedavno, zajedno sa porodicom, posredstvom naše Redakcije uputila Nikolaju donaciju od 500 švajcarskih franaka i 200 američkih dolara, što već po drugi put čini. Pored donacija, pripremila je i paket sa obućom, odećom i slatkišima kako bi ovog mališana obradovala.

Želju da Nikolaj što pre krene na lečenje imala je i Milka iz Australije, koja mu je takođe poslala novčani prilog, i to u vrednosti od 50 dolara. Stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:

"Dragi Nikolaju, nadam se da će što pre biti ostvarena želja tvojih roditelja da se uspešno izlečiš i da i dalje budeš nasmejan i radostan. Isto tako želim vam da istrajete na tom putu koji vas vodi do Nemačke i tvog potpunog ozdravljenja..."
Reporteri "Vesti" obavestili su roditelje ovog bistrog i radoznalog dečaka, Moniku i Bojana Milenkovića, o pristiglim donacijama, što ih je veoma obradovalo.

- Beskrajno smo zahvalni na ovako vrednoj pomoći jer smo njihovim prispećem napravili veliki korak ka Diseldorfu, a to mnogo znači i ohrabruje. Iako je Nikolaj od rođenja prošao kroz mnoge nevolje, a suprug Bojan i ja zajedno sa njim, jer je čak osam puta operisan, on je nasmejan i lepo raspoložen, što prenosi i na nas. Veoma je radoznao i voljan da nauči nešto novo. Međutim, da bi ostao takav, svesni smo da hirurškim zahvatom u Nemačkoj mora da bude oslobođen mnogih tegoba kojih postaje svestan kako raste. Nikolaj ne može da prati svoje vršnjake u igri koja iziskuje samostalno kretanje u prostoru, što on veoma dobro primećuje i zbog čega se rastuži. Kao talas, taj osećaj bespomoćnosti se prenese na mene i zadaje mi ogromnu bol - kazala je Monika Milenković.

U nastavku razgovora sa ovom hrabrom majkom, koja pamti mnoge besane noći svaki put kad bi njen sinčić morao na operacioni sto, saznali smo o prispeću novčanih priloga i na njihov kućni prag. Miljan Ivezić iz Švajcarske, rodom iz Kraljeva, darovao je 200 evra, baš kao što je i najavio da će učiniti kada krene put otadžbine, o čemu smo već pisali.

- Znamo da nikada nećemo moći dovoljno da se zahvalimo svim ovim dobrim ljudima koji nam svesrdno pomažu da sina odvedemo na lečenje. Želimo da ih u životu uvek i svuda zdravlje i sreća prate. Zahvaljujući novopristiglim donacijama iz Švajcarske i Australije, kao i svim prethodnim, uspeli smo do sada da prikupimo 11.645 evra od ukupno 15.000 evra koliko košta lečenje u Nemačkoj. Samim tim, nedostaje nam još 3.355 evra, što u suštini nikako nije mala suma. Ipak, mi se i dalje nadamo da ćemo uz pomoć ovako divnih ljudi uskoro savladati i ovu prepreku, kako bi naš sin konačno otišao na lečenje i dobio šansu da odraste u zdravog i srećnog čoveka. Neće biti srećnijih roditelja od nas kada se to bude dogodilo.