Za dobro deteta mora se i na kolena
Srbi koji danas žive na Kosovu odlaze na počinak sa zebnjom, jer ne znaju šta noć donosi, a bude se sa olakšanjem ako čuju cvrkut ptica, šum vetra, dobovanje kiše po krovovima umesto leleka u dvorištu suseda ili zavijanja sirena policijskih automobila.
Bračni par Janićević, 26-godišnja Jelena i 28-godišnji Jadran iz sela Berovca kod Štrpca muče još jednu muku. U sveopštoj nesigurnosti na prostorima gde žive, njihov porodični problem ne dotiče nikog osim ta dva roditeljska srca i članova najuže familije. Zato je priča o Humanitarnom mostu, koja je stigla do njih iz Francuske, postala za Januševiće isto što i slamka za davljenike.
Zbog unuke čak u SibirImplantate, koji koštaju dvadesetak hiljada evra, obezbedilo je socijalno, ali za skromnu radničku porodicu Janićević i autobuska karta do Beograda ozbiljno ugrožava kućni budžet. Kako u vreme operacija Karolinin otac nije imao zaposlenje, to je njen deda Ljubiša otišao na rad čak u Sibir kako bi troškovi lečenja unuke bili pokriveni.
Kontakt adresaDa bi Karolina mogla u septembru da ide na tronedeljne terapije, hitno je potrebno 600 evra.
Implantat samo u desnom uhu- Za nedelju dana, koliko je Karolina provela u Dečjoj kući ORL Klinike na Zvezdari, s njom su radili logoped, surdolog, psiholog. Ocenili su je kao inteligentnu, druželjubivu i kooperativnu i procenili da će uspeti da savlada ceo vaspitno-obrazovni program. Istovremeno ću i ja proći obuku za rad sa Karolinom u kućnim uslovima. Sve to, naravno, pod uslovom da terapija počne u septembru i traje godinu dana - kaže majka. |
- Naša ćerka Karolina ima pet godina, a već je propatila više nego dva devedesetogodišnjaka zajedno. I sve bi bilo zaboravljeno, dete je ona, da imamo novca da naše jedinče iskoristi svoju jedinu šansu da se resocijalizuje, da joj sluh koji joj je delimično vraćen ne ostane samo upijač raznorodnih zvukova koji je plaše, nego oružje pomoću koga će savladati govor i ostvariti komunikaciju sa okolinom - rekla je novinarima "Vesti" mlada majka kada je, kako kaže, skupila hrabrosti da pozove i zatraži pomoć naših čitalaca o čijoj humanosti se priča i prenosi od usta do usta.
A za sigurniju budućnost male Karoline i skidanje teškog bremena sa leđa njenih mladih roditelja zaista ne treba mnogo. Da bi već noćas mirno spavali dovoljno je da im obećate da ćete obezbediti 600 evra kako bi u septembru ćerku doveli u Beograd gde bi tri nedelje svakodnevno odlazila na specijalni tretman za podsticanje celokupnog psihomotornog razvoja govornog aparata u KBC-u Zvezdara u čijem sastavu je Centar za ranu dijagnostiku i terapiju dece oštećenog sluha Dečja kuća.
- Za naredne tretmane brinućemo kasnije - nastavlja Jelena Janićević.
Zašto majka male Karoline nije tražila pomoć za godinu dana koliko će najmanje tretmani trajati, a za šta je potrebno oko 3.600 evra postaje jasno kada se sasluša kako su njeno čedo zlehudi vetrovi uzimali u svoj kovitlac i poput ranjenog ptića ostavljali da ga roditelji spasavaju, iako za takve rane niti imaju znanja niti odgovarajućeg melema.
Naravno, da biste i vi, poštovani čitaoci, imali isti doživljaj Karoline Janićević i da biste poželeli da je zaštitite od novih udaraca sudbine, morate da pročitate još jednu potresnu priču o detetu sa Kosmeta.
Za srpske porodice ostale na toj bajkanskoj vetrometini, nema veće sreće od prinove. Tako su i Janićevići Karolinu dočekali kao zvezdu koja će im dom osvetljavati, biti razlog da nikad ne odu sa zemlje koja sva miriše na božure i na kojoj je srpska istorija ispisana u svakom grumenu zemlje.
Nisu odustali ni kada je ustanovljeno da njihova zdravorođena devojčica, posle prve prehlade i injekcija gentamicina više ne čuje. Imala je tada dve godine. Bio je to početak njenog lečenja u Beogradu, grada za koji će sudbinski ostati vezana.
- Samo nekoliko meseci pošto je dijagnostikovana obostrana gluvoća, Karolini je urađena kohlearna implantacija levog uha. Nažalost, ova operacija nije uspela a mi smo doživeli potpuno isti stres kao kada je otkrivena stopostotna gluvoća. Teško je da možete da zamislite koliko smo bili izbezumljeni od straha tri meseca kasnije dok smo čekali ispred operacione sale u KBC-u Zvezdara gde su joj lekari ugrađivali implantat u desno uho. Kada nam je rečeno da je sve dobro završeno i da se Karolina vraća u svet zvukova ni slutili nismo kolika nas agonija čeka - nastavlja Jelena Janićević.
Sve novčane zalihe potršene su tokom predoperativnih priprema i postoperativnog oporavka male Karoline, koji su znatno duže trajali nego zadržavanje u bolnici. Kako Janićevići nemaju rodbinu u Beogradu, bili su prinuđeni da iznajmljuju stan tokom 2008. i 2009. godine. Već naredne godine novca su imali samo za povremene dolaske na kontrolne preglede i nekoliko dana tretmana, što je znatno usporilo razvoj govora i resocijalizaciju deteta.
- Da je dogorelo do nokata shvatili smo u julu. Jadran radi kao kuvar u vrtiću u Štrpcu, primanja su mu nešto malo veća od 100 evra. Mi smo od početka godine pola ostavljali da Karolinu dovedemo na rehabilitacioni tretman koji bi trebalo da se ponavlja svakog drugog meseca u trajanju od dve do tri nedelje, zavisno od postignutog stepena rehabilitacije. Sva naša ušteđevina istopila se za samo nedelju dana. Za to vreme videli smo koliko naša ćerka zaostaje za decom kojoj je urađena kohlearna implantacija u isto vreme. Po povratku kući muž i ja smo se dogovorili da sklopljenih ruku, na kolenima klečeći, zamolimo zemljake u dijaspori da nam novčano pomognu da Karolina nastavi rehabilitaciju u Beogradu, kako je propisano, jer ni potpuno zdravim nije lako živeti u srpskim enklavama na Kosovu, a kamoli hendikepiranim - rekla je Jelena Janićević i dodala da su joj briga i ljubav prema ćerki dali snagu da ovako ponizno moli.
