Daleko od očiju, ali blizu srca

Donaciju od 6.615 australijskih dolara, koju su, kako saznajemo, Zorica i Dragan Ristić, zajedno sa Mirjanom i Dragoslavom Milankovićem, prikupili od zemljaka, svojih prijatelja i poznanika u Australiji, novinari Humanitarnog mosta uručili su nepokrenoj samohranoj majci, 25-godišnjoj Svjetlani Kljaić iz Sključana kod Kozarske Dubice.

Neguje ćerku i odgaja unuku: Milka Kljaić i Jovana

Svjetlana je reportere "Vesti", svoje stare znance dočekala u krevetu kao i obično, ali ovoga puta znatno mršavija i iscrpljenija nego do sada zbog teških prehlada koje se ređaju jedna za drugom u poslednjih pet-šest meseci. Lekari to objašnjavaju posledicom oslabljenog imuniteta.

Zbog poslednje prehlade primala je i infuziju. Danima su kola hitne pomoći dolazila u Sključane i lekari čekali dok tečnost iz boce ne utekne u njene vene.

Jedino na Svetlani što se nije promenilo je iskrenost u pokazivanju emocija. Za one koji su je bar jednom videli mogli su da se uvere da su njene oči kao otvorena knjiga. Neverica s kojom nas je gledala dok se gomila uredno složenih novčanica nije našla ispred nje, bio je pokazatelj da je ova mlada žena počela da sumnja da će najavljena donacija uopšte stići do nje. Petnaestak dana iščekivanja bili su joj dugi kao meseci, a nevericu je stvarao i podatak da je u pitanju najveća suma dobijena do sada. Činilo joj se mogućim da su komšije koje su je obavestile pograšno razumele svoju rodbinu iz Australije.

Osim toga, iako su Svjetlani Kljaić čitaoci "Vesti" nebrojeno puta do sada i najviše pomogli, bilo je i lažnih obećanja o posetama i donacijama, čak i namerno ili ne, provokativnih i neukusnih poruka. Stoga je njena sumnjičavost bila zasnovana na neprijatnim iskustvima, a kako ljudima koje tresu groznica i temperatura češće padaju crne misli, to Svjetlana nije bila izuzetak.

Oslabila 10 kilograma: Svjetlana Kljajić

 

Iako mršavija 10 kilograma, njen osmeh je dalje širok i vedar i ostaje na licu sve dok razgovaramo. Priča počinje o načinu kako je saznala za ovu donaciju.

"Bila sam iznenađena kada su me posetili Milka i Mirko Ristić iz susednog sela Bjelajci, roditelji Zoričinog muža. Doneli su mi pismo od Zorice. Uprkos tome, nisam se nadala da će suma biti ovako velika. Nisam vam ranije pričala, ali događalo se da me pozovu neki ljudi, kažu da je prikupljena ogromna suma i da će neko doći i doneti, a onda od toga ne bude ništa. Oni koji najave manje donacije, uglavnom održe obećanje - priča nam Svjetlana, bleda i iscrpljena, pomalo postiđena što je pristala da joj crv sumnje pomuti radost iščekivanja, ali i srećna što nije izneverana, a nadasve zahvalna svojim zemljacima i svim drugim priložnicima koji su izdvojili i vreme i teško zarađeni novac za nju i njenu ćerkicu.

Potom nam pokazuje pismo od kojeg se do sada nije odvajala.

Zorica Ristić, koja je sa mužem Draganom prikupila više od pola poslate sume, Svjetlani je objasnila kako je do ove akcije uopšte došlo i šta je ona za nju lično značila. Za svoju mladu zemljakinju prvi put je čula od svojih prijatelja Mirjane i Dragoslava Milankovića koji su poreklom iz Vlaškovaca kod Dubice i odmah se dogovorila da zajedno s njima organizuje prikupljanje novčanih sredstava.

- Kod prijatelja Milankovića u Sidneju bile su "Vesti", a u njima jedna od priča u sudbini mlade majke. Priča me je baš dirnula duboko u srce i prijateljica Mirjana me je pitala šta mislim o tome da pomognemo Svjetlani i pošaljemo joj nešto novca, a ja sam rekla nećemo samo poslati svoje priloge nego ćemo sakupiti novca što više možemo. Tako smo se bacile u akciju.... Novac smo sakupljale kod svakog koga poznajemo, ona u svom mestu, a ja u mestu 100 kilometara dalje. Ja sam svakodnevno kucala redom na vrata svih koje poznajem, a ovde ih, hvala Bogu, ima dosta baš iz Dubice i tako sam sakupila 3.760AUD, ostalo je sakupila Mirjana i to smo sastavile i Mirjana je to poslala preko firme Beo-eksport iz Liverpula", piše u svom pismu Zorica.

Pismo zavšava rečima da duboko žali što su se Svjetlani tako teške stvari dogodile na početku života, u dobu koje se pamti kao najlepše i najbezbrižnije, a Svjetlana na to odgovara:

- Ko zna što je tako. Neko sreću dobije, kako se kaže, na tacni, a neko se za nju mora dugo boriti. Moja sreća su Jovana, majka Milka, puna nežnosti i razumevanja i čitaoci "Vesti", najhumaniji ljudi i najpožrtvovaniji prijatelji. Možda je moje zdravlje bilo cena za tu ljubav i naklonost. Sigurna sam da ću prohodati, jer toliko dobrih duša moli Boga da bude milostiv i nagradi moj napor da svojoj ćerki budem oslonac, a ne teret...