Za dve nedelje 2.700 evra
Samo apel u "Vestima" bio je dovoljan da Sandžaklije na radu u inostranstvu još jednom, na najbolji način, pokažu svoju humanost i privrženost rodnom kraju. Ovoga puta dirnula ih je priča o Edibu Bektaševiću (27), skromnom i siromašnom momku iz sela Paljevo kod Tutina kojem je, zbog ozbiljnog oboljenja rožnjače na oba oka, pretila opasnost da ostane slep.
Pre tri meseca Edib je, sredstvima koje su prikupile njegove komšije i dobri ljudi iz Novog Pazara i Tutina, u Istanbulu operisao levo oko, operacija je koštala 3.500 evra, potpuno je uspela, napredovanje bolesti je zaustavljeno i više nema opasnosti da ovaj dobri mladić oslepi.
Kontakt adresa
Čitaoci "Vesti" koji žele da se uključe u ovu akciju i pomognu Edibu Bektaševiću da ode u Istanbul na operaciju desnog oka, gde mu je vid na levom spasen, mogu stupiti s njim u kontakt telefonom i dogovoriti se o načinu slanja donacije.
Broj telefona je: ++381 63 810 94 81. Ukoliko vas put u ovim letnjim mesecima odvode i u Sandžak, posetiti skromni dom ovog mladića koji će vam, kao i njegova porodica, doživotno ostati zahvalna.
Adresa 36. 309 Paljevo, Ribarići - Srbija. Redakcija "Vesti" na usluzi je, kao i uvek do sada, svim budućim donatorima.
Čuvajte vid
- Svima koji imaju probleme sa vidom savetujem da se odmah obrate lekaru. Da sam i ja tako postupio sigurno bih bio pošteđen tako teških operacija i uspešno lečenje bi moglo da se obavi i u Srbiji, jer naši lekari nimalo ne zaostaju u stručnosti za inostranim. Iskreno se nadam da će i državne bolnice uskoro imati odgovarajuću opremu kako niko ne bi morao, kao ja sada, da skuplja novac i plaća operacije u inostranstvu. |
- Na levo oko sada vidim odlično, na desno samo 20 odsto. Da bi mi spasli i desno oko i vratili vid koji sam nekada imao, lekari su mi zakazali novu operaciju za septembar, mislio sam da neću otići jer smo vrlo siromašni i 3.500 evra, koliko će operacija koštati, i još oko 500 evra za put i boravak u Istanbulu, za nas je ogroman novac - kaže Edib i nastavlja:
- Nakon teksta u "Vestima" sve se, na moju veliku radost, promenilo. Zovu me ljudi znani i neznani, bodre i šalju novac, već sam sakupio 2.700 evra, još malo pa ću ponovo krenuti put Bosfora po novu nadu i konačno izlečenje - kaže Edib koji živi sa majkom Afijom, ocem Hajranom i sestrom Remzijom.
Niko u porodici ne radi, nemaju penziju niti bilo kakva primanja, od imovine poseduju skromnu kućicu i kravu koju, pošto ih hrani i izdržava, doživljavaju kao člana porodice.
- Čim je pročitao tekst u "Vestima" Džafer Koca, rodom iz Novog Pazara poslao mi je 200 evra iz Frankfurta, Edis Turković iz Luksemburga 100 evra, a Hasib iz Nemačke, koji nije želeo ni prezime da mi kaže, 1.400 evra koje je sakupio sa svojim prijateljima i kolegama na poslu - nastavlja slabovidi mladić.
Još 1.280 evra za njegovu operaciju sakupio je Hajrudin Dragolovčanin iz Nemačke, inače poreklom sa Peštera.
- Nemam reči... Prosto ne znam kako bih se zahvalio ovim dobrim ljudima. Nije lako u sadašnje vreme, kada je svuda kriza, izdvojiti tolike pare za lečenje nekog njima nepoznatog mladića sa Peštera. Ja im se ne mogu nikada odužiti, vernik sam, verujem u Boga, i nadam se da Bog sve vidi i da će njihovu humanost nagraditi dobrim delima. Neka ih Bog čuva i sreća prati - kaže Edib i naglašava da sada sa mnogo više optimizma gleda na život.
- Naša kuća godinama je, zbog Edibove bolesti i siromaštva, bila puna zabrinutosti i strepnje, sada smo svi veseliji, posle prve operacije u Istambulu već razmišljamo o drugoj operaciji, a ako nas Bog pogleda i sreća posluži i o Edibovoj ženidbi.
Polupismena sam, pa ne umem kako valja da se zahvalim "Vestima" i svim dobrim ljudima koji od svojih usta odvajaju za mog sina. U sadašnjem vremenu to su pravi heroji - ističe Edibova majka Afija, a otac Hajran, bivši radnik "Trudbenika" iz Beograda, naglašava da je uvek verovao u humanost i dobrotu, ali da se nije nadao da će tako brzo biti sakupljeno skoro 3.000 evra.
- Sakupiće se, siguran sam, i tih 1.000 evra, biće Edib ponovo "onaj stari", kakav je bio pre pet godina kada je bolest počela da mu napada oči i ugrožava vid. Dugo je ćutao o svojoj bolesti, znao je da smo siromašni i nije hteo da nas sekira - dodaje otac Hajran.
