Nastavlja se trka i borba sa vremenom

Sudbina trogodišnjeg Nikolaja Milenkovića iz Lapova, rođenog sa spinom brifidom, kome je neophodna transplantacija matičnih ćelija u Nemačkoj, ne ostavlja plemenite čitaoce "Vesti" ravnodušnim. Među tim ljudima dobrog srca je i Mišo Markoč, vlasnik restorana Lajšlingen u Diseldorfu, rodom iz Bara, koji je prikupio za malog Nikolaja donaciju od 720 evra.

- Kada mi je koleginica Snežana Dvorneković, koja je Milenkovićima već ponudila smeštaj u svom domu, ispričala o njihovim nevoljama, odmah sam poželeo da im pomognem. Pored toga što smo im obezbedili stan, hranu i prevoz kada budu doveli Nikolaja na lečenje ovde u Diseldorf koje košta 15.000 evra, uspeo sam da od igrača fudbalskog tima iz Vupertala prikupim 720 evra, kako bismo i novčano pomogli akciju za Nikolaja.

NASMEJAN I LEPO RASPOLOŽEN: Nikolaj Milenković

Naša najveća želja je da mališan što pre bude podvrgnut hirurškom zahvatu, zdrav, srećan, veseo i da namučeni roditelji konačno uživaju u njegovom odrastanju - rekao je Mišo Markoč u telefonskom razgovoru novinarima "Vesti", koji su donaciju već prosledili na kućnu adresu Milenkovića.

Istu želju sigurno su imali i Stojan Stamenović iz Frankfurta, koji je nedavno posredstvom Redakcije "Vesti" iz Bad Filbela poslao donaciju od 250 evra, M. P. takođe iz Frankfurta 50 evra i Bojan Ranković iz Beča novčani prilog u istom iznosu. Novopristigli darovi, kao i svi prethodni o kojima smo već pisali, bili su povod da u beogradsko Dopisništvo "Vesti" dođe Nikolajev otac Bojan Milenković i preuzme sve donacije.

- Pre svega, želim da se još jednom najiskrenije i beskrajno zahvalim svim ovim divnim ljudima na ukazanoj pažnji i podršci. Koliko nam to znači kako u ljudskom tako i u materijalnom smislu, verujte, rečima to ne bih umeo da opišem.

Od početka akcije Humanitarnog mosta za našeg sina, pa sve do sada, naišli smo na toliko dobrih ljudi spremnih da pomognu nekome koga čak i ne poznaju, da o tome supruga Monika i ja nismo mogli ni da sanjamo. To je zaista za svako poštovanje i divljenje. Ostaćemo njihovi večiti dužnici - rekao je vidno uzbuđen 26-godišnji Bojan Milenković, doskora nezaposlen, a potom nastavio:

- Pored svih ovih divnih novosti i događaja, moram da kažem da sam uspeo da se zaposlim u jednoj građevinskoj firmi. Iako to nije moja struka, važno je samo da radim i da porodici obezbedim normalan život. Samim tim, gledaću i da uštedim koliko mogu, kako bi Nikolaj što pre otišao na lečenje u Nemačku. Istina, Nikolaja je doskora Monika vodila na dodatne terapije pre hirurškog zahvata u Nemačkoj, kako bi dobio što bolji osećaj za ravnotežu, jer samostalno ne može da hoda.

Tačnije, vodila ga je na jahanje konja. Sati koje je proveo sa ovim prekrasnim životinjama toliko su mu prijali da mu osmeh nije silazio sa lica. Postao je otvoreniji i spremniji za komunikaciju sa okolinom, što ranije nije bio slučaj. Ipak, svesni smo da to nije dovoljno i da će Nikolaj patiti sve dok se ne obavi presađivanje matičnih ćelija i skine kolostoma sa trbušnog zida. Upravo zato tako silno želimo da ga odvedemo u Nemačku i što pre.

Mali Nikolaj već je svestan svog fizičkog hendikepa i nemogućnosti da se druži sa vršnjacima pošto on još ne hoda samostalno, zbog čega često tuguje. Na trbušnom zidu, pri tom, nosi stoma kesu, zbog čega mora stalno da bude oprezan u svakodnevnim aktivnostima.

Hirurškim zahvatom u Nemačkoj, lekari će mu povezati debelo crevo s anusom i tako stvoriti osećaj za obavljanje fizioloških potreba, kako bi se izbegle komplikacije u daljem razvoju i poboljšala motorika. To bi mu omogućilo da bude siguran na svojim nogama i kreće se bez pomagala bilo koje vrste.