Ima samo jednu želju, da sačuva vid
Zbog teškog oboljenja rožnjače, 27-godišnji Edib Bektašević iz Paljeva kod Tutina sve donedavno nije ništa video, pošto se bolest oba oka brzo širila bio je na ivici potpunog slepila.
- Spasle su me komšije i neki dobri ljudi iz Tutina koji su za moju operaciju u Istanbulu sakupili 3.500 evra. Uz pomoć nekadašnjih komšija koje su se davno odselile u Tursku, operisan sam na jednoj privatnoj istanbulskoj klinici. Operacija je potpuno uspela, pa sada vidim mnogo bolje. Levo oko mi je, bar za sada, spaseno, ali neophodna mi je operacija i desnog oka. I to što pre, a za taj hirurški zahvat je takođe potrebno 3.500 evra. Za moju porodicu to je ogroman novac, a komšije i prijatelji više ne mogu da mi pomognu - kaže vidno zabrinut Edib Bektašević.
Ovaj tihi mladić živi sa majkom Afijom, domaćicom i ocem Hajranom, bivšim radnikom Trudbenika, koji se pošto je u Beogradu ostao bez posla i penzije, vratio u rodno selo. Preživljavaju od dve krave, pet ovaca i pola hektara zemljišta, jedine imovine.
Kontakt adresa
Svi plemeniti zemljaci širom sveta koji žele da pomognu Edibu Bektaševiću kako bi otišao na operaciju oka u Istanbul i da dobiju više informacija o njegovoj bolesti, mogu stupiti u kontakt sa ovim mladićem na adresu: 36.309 Paljevo, Ribariće ili putem telefona na broj: + 381 63 810 94 81. |
- Delom sam i ja doprineo da moja bolest galopirajuće napreduje, jer sam dugo verovao da ništa nije opasno i da će se vid vremenom popraviti. Dve godine krio sam od mojih roditelja da sve lošije vidim, znao sam da su siromašni i da ne mogu da mi pomognu. Nisam hteo da ih sekiram. Tek kada mi je zapretilo potpuno slepilo, krenuo sam da tražim spas. Zahvalan sam mojim dobrim komšijama, neki su siromašni kao i mi, ali su za moju operaciju davali i po 200-300 evra, svu svoju ušteđevinu - priča Edib.
Bektašević je trebalo da se operiše na privatnoj očnoj klinici "Miloš" u Beogradu, gde ordiniraju i lekari iz inostranstva, a čija je cena takođe oko 3.000 evra. Ipak, u poslednjem trenutku, na nagovor nekih bliskih rođaka, Edib je odlučio da ode u Istanbul, nadajući se da će tamo, od naših iseljenika, sakupiti još novca.
- Ne smem da budem nezahvalan. Mnogo su mi pomogli, jer su našli odličnu kliniku i dobre lekare. Više od njih ne mogu da očekujem i jedina nada su mi čitaoci "Vesti", posebno moji Tutinci i Sandžaklije, koji žive i rade u inostranstvu. Znam da su u nekim ranijim akcijama Humanitarnog mosta pokazali veliku solidarnost i humanost prema svojim unesrećenim zemljacima u otadžbini. Verujte da bih najviše voleo da se nikada nisam našao u ovakvoj situaciji, tačnije, da moram da molim za pomoć. Kako, međutim, cela moja porodica živi veoma teško i nije u prilici da mi pomogne, to nažalost nisam imao kud i ovo je ostalo kao jedina opcija da bih mogao na preko potrebnu operaciju oka - naglašava Edib Bektašević.
