Radiću i studiraću

Aleksandri Gušić uručeno 430 australijskih dolara, dar grupe Slavonaca iz Perta, predvođenih Željkom Čurčićem.

Srbi iz dijaspore ne zaboravljaju, kako u pismima pišu, mladu, lepu i pametnu Aleksandru Gušić iz sela Radmanovac na Kordunu, koja se silno namučila da bi završila srednju školu.

Povratnica u zavičaj iz višegodišnjeg izbeglištva ostala je sama sa majkom Dragicom, jer joj je umro otac ne dočekavši da imanje obnovi i ćerku iškoluje. Tako su majka i kći bile primorane da preživljavaju od samo 135 evra mesečno, kolika iznosi porodična penzija.

Donacijama čitalaca "Vesti" finansijski su se oporavile, a vraćen im je i osećaj sigurnosti koji nedostaje većini povratničkih porodica.

Poslednja donacija za Aleksandru Gušić stigla je povodom završetka srednjoškolskog obrazovanja.

Grupa Slavonaca iz Perta, na čelu sa Željkom Čurčićem, poslala je zemljakinji kojom se ponose 430 australijskih dolara. Primila ih je Aleksandra od reportera "Vesti" s jednakom zahvalnošću i ozbiljnošću kao i mnogo puta pre toga.

Istina, ovoga puta se prvi put i nasmešila, bez duboke tuge u očima, mada jednako ceni svaku pomoć koju je do sada dobila. Razlog se krije u drugačijem doživljaju donacije. Do sada je to bila pomoć za hranu, ogrev, knjige, odeću i ona se osećala neprijatno što mora da je prima. Sada je to divan novčani poklon jer Aleksandra je nedavno donela u kuću svoju prvu zaradu i duboku veru da ukazana mogućnost da se zaposli nije varka. Zato je ovaj poklon došao u pravom trenutku i devojci koja ga je zaslužila.

Dokaz da ga je zaslužila je i njena odluka na koji će se način osloboditi nelagodnosti što joj drugi moraju da pomažu, često se pitajući šta zbog nje moraju da uskrate sebi, a možda i svojoj deci. Badava joj je majka stalno govorila kako njih dve nisu krive što ne mogu same da stvore uslove za život i pokriti sve troškove. Teško se mirila sa njenim rečima o zloj sudbini koja je zadesila njihovu porodicu. Jedva je čekala da završi srednju zanatsku školu, ali ne samo da bi studirala, kako je stalno ponavljala, nego da bi počela da zarađuje i preuzela potpunu odgovornost za svoju budućnost.

- Svesna sam da donacije ne mogu večno stizati. Ljudi dobre volje dovoljno su mi pomogli. Sada imam zanat u rukama i nije u redu da se samo okrenem knjizi ne gledajući oko sebe. Raspitala sam se i o visini studentske stipendije i saznala da oni koji ih primaju jedva pokrivaju najnužnije potrebe i da roditelji moraju da ih dotiraju. Znam da bi majka zbog mene i gladovala, ali ja ne bih imala srca da joj uzmem i jednu paru i pustim da se muči više nego do sada. Zato sam odlučila da unovčim znanje stečeno u frizerkoj školi u Karlovcu, a zarađeni novac koristim za vanredne studije - priča Aleksandra i zahvaljuje donatorima iz Perta, ali i svim drugim koji su joj u proteklim godinama nesebično pomagali.

Saznajemo u nastavku razgovora da je svoje frizersko umeće miljenica naših čitalaca, ponajviše onih koji su iz svog zavičaja prisilno raseljeni širom zemaljske kugle, pokazala najpre u svom i majčinom domu - šišajući i ondulirajući komšinice, ali i žene iz obližnjih sela, uz kafu koju mušterijama kuva majka Dragica.

- Radi se i ćaska uz Aleksandrin osmeh koji godinama nije bio tako spontan. Vidim da je zadovoljna i da zna šta hoće od života i ja ću je podržati. Za sada, svaki dan u njen improvizovani frizerski salon dođe najmanje jedna žena. Skromna u zahtevima, moja ćerka je skromna i naplaćivanju usluga. Šišanje je pet evra, a minival sa farbanjem 14 evra. Kad Aleksandra broji zarađeni novac, blista od sreće. U svojih 19 godina počela je da zarađuje za život - s ponosom kaže majka Dragica.

Doda li se tome još i posao koji bi za mesec dana trebalo da dobije u jednoj frizerskoj radnji u Vojniću - Aleksandra je sigurno na čvrstom putu da preuzme kompletnu odgovornost za svoju i egzistenciju svoje majke.

Ova mlada devojka kaže da je mnogo u poslednje vreme razmišljala o životu uopšte. Iskustvo joj je pokazalo da je najvažnije obezbediti egzistenciju. Iako zanimanje frizera nije bio njen izbor nego nužda, ona ga neće odbaciti, kao što neće odustati ni od studiranja. Upisaće u septembru vanredno neki od fakulteta. Novcem koji sama zaradi kupovaće knjige, plaćati školarinu i putne troškove. Tako neće nikom biti na teretu, a zemljacima koji su joj pomogli tokom srednjoškolskog školovanja ostaće zahvalna do kraja života.

Matursko veče   Aleksandru život nije mazio. Stoga je nije previše iznenadila ni hladnoća usred maturske zabave, koju odvajkada krasi uzavrela atmosfera. Maturanti se opuštaju nakon višegodišnje napetosti uz pesmu, igru i bogatu večeru. Na Aleksandrinoj maturskoj zabavi nije bilo ni svirke, ni pesme ni plesa, niko ni vic nije ispričao. - Svi smo platili po 40 evra, a ništa nismo dobili osim polupraznih tanjira neukusne hrane. Pitam se kuda je toliki novac otišao - priča Aleksandra.   Hvala na svemu: Aleksandra Gušić Ipak, ovo veče ona će zauvek pamtiti po pripremama koje su mu prethodile, po predivnoj haljini, cipelama i tašni koje je dobila od porodice Mirolović iz Perta, po zadivljenim pogledima drugarica i drugova. Ostaće to ovekovečeno i u lokalnom listu koji je objavio fotografije svih maturanata u Karlovcu i gde vidi da nije bilo ni elegantnije ni gracioznije devojke od Aleksandre.