Tri nesreće porodice Mrkajić

Da prijatelji 21-godišnjeg Nikole Mrkajića iz Šimanovaca nisu proteklog vikenda organizovali humanitarnu žurku, on i njegova majka Sunčica morali bi da sačekaju ovaj apel i prve donacije čitalaca "Vesti" da bi se vratili u Sloveniju gde nesrećni mladić nastavlja započete terapije.

POSETA BRATU: Nikola i Nemanja

- Od saobraćajne nesreće pa do danas Nikoli je najveći neprijatelj vreme. Zato sam, čim mi se u rukama našlo nekoliko stotina evra, krenula sa njim u Sloveniju, potpuno svesna da nam taj novac omogućava boravak od samo nedelju dana. Priznajem i da svim srcem i dušom verujem da će se među zemljacima u dijaspori naći oni koji će moj materinski očaj razumeti i pomoći mi da ostanemo do avgusta i završimo ovaj ciklus lečenja za koji je potrebno 5.500 evra - javila nam je Sunčica Mrkajić, žena koja se nije predala ni jednoj od tri nesreće koje su njenu porodicu životno ugrozile.
 

Prva je stigla sada već davne 1992. godine kada se Jugoslavija u krvi raspadala. Bračni par Mrkajić izbegao je iz Tuzle sa sinovima, tada dvogodišnjim Nikolom i Nemanjom koji je još bio u pelenama. Stigli su u Srbiju i tu i ostali. Radeći sve poslove uspevali su da sebi i deci obezbede makar privid normalnog života. Vremenom došli su do svog krova nad glavom u Šimanovcima i prestali da se razlikuju od domaćeg stanovništva.

Taj osećaj pojačan je kada je Žarko Mrkajić, nastavnik fizičkog vaspitanja, uspeo da se zaposli u mesnoj osnovnoj školi, a supruga Sunčica u jednoj privatnoj firmi u Novom Beogradu. U tim danima malo je reći da su bili srećna i spokojna porodica.

Tromesečna koma
 

PRE NESREĆE: Nikola Mrkajić

 

Ali jedan filozof zapisa da su dani sreće na životnom putu čoveka isto što oaze u pustinji. I zaista, u samo jednom trenu sreća se istopi brže od pene od sapunice. Mrkajići se ponovo nađoše licem u lice sa nesrećom, ovoga puta neuporedivo težom. Vest da je njihov prvenac Nikola, koji se po završetku srednje škole pripremao da upiše Policijsku akademiju, doživeo tešku saobraćajnu nesreću, stiže sredinom oktobra 2008.
 

Zbog teških povreda glave, proveo je više od tri meseca u komatoznom stanju. Tokom tog mučnog perioda majka Sunčica je sve vreme bila uz njega, gledajući kako lebdi između života i smrti. Po izlasku iz kome, usledilo je višemesečno lečenje na Vojnomedicinskoj akademiji uz najsavremenije metode i lekove. Da bi mogla da bude uz sina, majka je bila prinuđena da napusti posao, čime su Mrkajići ostali bez jednog sigurnog mesečnog prihoda, dok su se računi za Nikolino lečenje konstantno
uvećavali. Tri godine rehabilitacije u morskim i banjskim centrima, pa i ovu sadašnju u Sloveniji oni su uspevali da pokriju uz pomoć rodbine i prijatelja, jer ih socijalno ne priznaje.
 

- Teško je u nekoliko rečenica opisati pakao kroz koji smo prošli od Nikoline saobraćajne nesreće. Kada se probudio iz kome posle tri meseca, koja su mi se činila kao tri decenije, našoj sreći nije bilo kraja. Moj lični osećaj je bio da mi se sin vratio iz mrtvim, a da je moj zadatak da ga ponovo naučim onim običnim životnim strvarima. Zato smo i suprug i ja sve sve svoje snage usmerili ka tom cilju.

Beba u telu mladića.

Trebalo je tu bebu u telu mladića ponovo negovati i učiti vraćajući joj sećanja i želju da život nastavi tamo gde je onog kobnog oktobarskog dana zaustavljen. Napredovali smo korak po korak, od slabašnog pokreta ruke, prve reči do prve šetnje na štakama bolničkim hodnikom. Koliki je to uspeh govori podatak da je naš Nikola svrstan u red medicinskih fenomena, a koliko su njegov duh i telo iscrpljeni pokazuje gubitak težine od 59 kilograma. Sadašnji Nikola samo je bleda senka nekadašnjeg atlete... - rekla je novinarima "Vesti" Sunčica Mrkajić i dodala da je pred njenim sinom još nekoliko godina teške borbe da bi mogao da živi bez bilo čije pomoći.
 

I kao što se u našem narodu veruje da Bog tri puta pomaže tako isto se strahuje da jednu nesreću uvek prate još dve.

Zašto se na Mrkajićima pokazala tačnom ova mračnija verzija jednog verovanja nikad nećemo saznati. U času kad je porodica poslednjim snagama skupljala 5.500 evra za Nikolino lečenje u Sloveniji, gde je prvi obrok pojeo sam služeći se escajgom, istina jednom rukom, a drugom se pomažući, gde se prvi put podigao iz postelje, bolest je uzela u svoje ralje i glavu ove porodice.

- Suprug Žarko, koji je napunio 55 godina, nedavno je operisao karcinom debelog creva, zbog čega je i on na bolovanju i ko zna koliko će to još potrajati. Samim tim primanja su mu znatno umanjena i mi više ne znamo kako da Nikoli platimo lečenje koje je dalo izvanredne rezultate. Znam, međutim, da bi prekid lečenja mog sina vratilo u invalidska kolica i trajno ga vezalo za njih, da se govor ne bi dalje razvijao i da bi, kako vreme prolazi, njegov invaliditet bio sve izraženiji. Kao majka koja ga je jednom rodila, a dva puta uz flašice i pelene podizala, nisam mogla to da dozvolim i zato se obraćam čitaocima "Vesti" u nadi da će nam pomoći da savladamo ovu golemu prepreku i svom sinu omogućimo zdravu i srećnu budućnost - kazala je Sunčica Mrkajić, upirući pogled u vas kao davljenik u slamku.