Gepek automobila kao omanja prodavnica

Nikola Ognjenović 79-godišnji penzioner i njegova tri godine mlađa supruga Natalija iz Štutgarta, nakon što su u "Vestima" pročitali reportažu o teškom životu siromašne petočlane porodice Felbab iz Zrenjanina, odlučili su da im pomognu. I ne samo to. Ognjenovići su, čim su stigli u Srbiju, otišli da ih posete i obraduju poklonima.

Porodica Felbab sa donatorima

 

Pun automobil razne robe, od obuće i odeće, pa do džakova sa brašnom, šećerom i ostalim namirnicama dovezli ovi humani ljudi, koji već četrdeset godina žive i rade u Nemačkoj.

- Čitali smo priču o mukama ove porodice, dirnulo nas je to što nemaju ni šta da jedu, a kamoli da obuku i igraju se i, evo, rešili smo da im skromno, koliko je u našoj moći, pomognemo. Naša deca, imamo ih troje, već su odrasli ljudi, baš kao i unuci i razasuti su po celom svetu.

Žive u Kanadi, Austriji i Nemačkoj. Neke njihove stvari smo sačuvali i odlučili da ih poklonimo - sa ushićenjem priča Nikola Ognjenović, uz napomenu da će letnji odmor provesti u Rumenki u Sremu i da će sigurno bar još jednom posetiti porodicu Felbab i doneti im neophodne potrepštine.

- Dogovorili smo se da u nekoj prodavnici u Zrenjaninu uplatim unapred hleb, mleko i još neke osnovne namirnice, koje će porodica svakodnevno moći da uzima. Evo, da popijemo kaficu, pa ćemo Nedeljko i ja otići da to realizujemo, a dogovorićemo se i o nekim narednim posetama i akciji da im se materijalno pomogne oko kupovine kuće, kako bi napokon imali svoj krov nad glavom - dodaje Nikola Ognjenović.

Njegova supruga, Natalija, takođe penzionerka, odmah se sprijateljila sa trogodišnjim Bojanom i najstarijim Stojanom Felbabom, koji ima devet godina i pohađa treći razred Specijalne škole "9. maj" u Zrenjaninu, za decu sa posebnim potrebama.

DRAGOCENI POKLONI: Nikola i Natalija Ognjenović sa Nikolom i Bojanom Felbabom

 

- Jako su dragi mališani i vidi se da su napaćeni nemaštinom i teškim uslovima života ovde, u jedva tridesetak kvadrata iznajmljenog prostora. Mesto gde žive ne može se nazvati porodičnim domom ili kućom. Zato ćemo animirati neke naše prijatelje u Nemačkoj kako bi prikupili što vredniju pomoć za Felbabe, jer zaista želimo da ovu decu i roditelje usrećimo.

Ovo što smo sad doneli, samo je mali deo onoga što im je potrebno. Mislim da to i ne treba posebno isticati, to je prosto ljudski i za nas potpuno normalno. Pomažemo naš narod još od 1992. godine kako je krenuo ratni vihor na prostoru bivše SFRJ i do sada smo sigurno tridesetak puta organizovali otpremanje raznih vrsta humanitarne pomoći - napominje Natalija Ognjenović.

Vidno uzbuđen, a opet teško bolestan, Nedeljko Felbab nije znao kako da rečima zahvali svojim gostima, suze su krenule niz njegove obraze:

- Raduje me vaš dolazak, a vaše reči ulivaju dodatnu snagu da se zajedno sa suprugom i sinovima, borim sa surovom realnošću života i sudbinom koja nas baš nije mazila. Ali, nemamo kud, moramo tako i zaista hvala gospođo Natalija i gospodine Nikola, puno nam znače ova pažnja i pokloni.

U priču se ubacila i Maja Felbab, kad su već ispratili drage goste, napominjući da je posebno dirnuta mirnoćom ovih ljudi i željom da i pored ne malog broja godina, na temperaturi od preko trideset stepeni, doputuju do njihovog sirotinjskog stančića.

- Kada su ovi divni ljudi spomenuli, da će nam pomoći da konačno dođemo do sopstvenog krova nad glavom, preplavila me je bujica pomešanih osećanja. To je naš najveći problem, jer kada bi se oslobodili plaćanja kirije od 70 evra mesečno, sa socijalnom pomoći i dečjim dodatkom, koji mesečno iznose oko 17.000 dinara, nekako bismo preživeli.

Mi smo navikli da imamo malo i snašli bi se sa tim novcem - ističe Maja Felbab, takođe uzbuđena do suza.