Za nas je 100 evra kao infuzija za bolesnika
Životna drama Tatjane - Tanje Jovanov ovih dana dostiže vrhunac jer 15. juna mora da napusti benzinsku pumpu, svoje privremeno utočičište
Još jedna dramatična porodična priča prostrujala je Zrenjaninom. Istina, sudbina nikada nije mazila 41-godišnju Tatjanu - Tanju Jovanov, ali nikada nije bila ni u situaciji u kojoj se oseća kao davljenik kome nema ko ruku da pruži. Ova nesrećna majka moraće od 15. juna, ukoliko se u međuvremenu nešto ne dogodi, sa četrnaestogodišnjim sinom Borisom, koji je teško bolestan, da spava pod vedrim nebom, bez krova nad glavom.
- Nemamo gde i moraćemo u neki park ili gde već - u očaju ističe Tanja, napominjući da u gradu nema kome da se obrati i gde da potraži pomoć.
- Odlazila sam više puta u zrenjaninski Centar za socijalnu pomoć, ali sam bez ikakve nade. Uvek su mi ponavljali da nemaju rešenje i da ne mogu da mi pomognu. Pa ne tražim ništa zbog mene, već zbog ovog mog napaćenog deteta, koje pohađa sedmi
Putevi se razilaze
- Borivoje i ja ostali smo u korektnim odnosima posle razvoda braka. Koliko može, pomogne sinu, a i meni se nađe kao onda kad nas je primio na pumpu. Međutim, naš razlaz je definitivan jer su razlike među nama ogromne i brzo dođu do izražaja što se negativno odražava na dete. Zato Boris i ja moramo naći svoj put, a Borivoje svoj. Njemu će biti lakše jer je mušlkarac i sam je, krevet će mu neko ponuditi. Ukoliko se brzo zaposli, davaće i nama hiljadu, dve, tri, kad i koliko može. Ali, treba prebroditi period do tada. U ovom času najvažniji nam je stan, soba, bilo kakav smeštaj i neko ko bi to mogao i želeo da plaća, a sin i ja prežljavali bismo od ovih 10.000 dinara koje primamo - kaže Tatjana Tanja Jovanov. |
razred Specijalne škole 9. maj u Zrenjaninu. Kako ću sa njim na ulicu? - pita se kroz suze Tanja, takođe bolesna i beskrajno nesrećna.
Skoro godinu dana živela je u napuštenoj prostoriji nekadašnje benzinske pumpe, gde joj je bivši suprug, sa kojim se razvela pre više godina, radio kao portir.
Sažalio se Borivoje Stuparušić, 52-godišnji noćni čuvar i pomogao bivšoj supruzi i sinu. Otvorio im je vrata. Živeli su, kako su "Vesti" o tome već pisale, skromno i teško u jednoj prostoriji bez kupatila i drugih uslova za stanovanje porodice, ali su bar imali krov nad glavom.
- Ovo je privatna firma, otišla je u stečaj i pre nekoliko dana pojavila se nova vlasnica pumpe, kako nam se predstavila i saopštila da se do 15. juna moramo iseliti jer planira da ponovo renovira i pokrene benzinsku pumpu. Molio sam je i kumio, ali uzalud. I ja sam automatski ostao bez posla i bez sigurnog dinara, mada je i do sada to bilo više nego skromno, ali smo bar imali za koricu hleba i poneku paštetu. Sad svi moramo na ulicu. Prijatelji su nam uglavnom okrenuli leđa.. Istina, ima nekoliko ljudi koji bi nam rado pomogli, ali nisu u prilici - saopštava Borivoje, a teške muške suze ni ne pokušava da sakrije.
Ne krije ih ni njegova razvedena supruga s kojim su je briga za sina i teška beda ponovo privremeno spojile.
- Da su nam nove gazde bar dale neki razuman rok, pa bih i ja pokušala da pronađem neki posao. Od socijalne pomoći koju primam i dečjeg dodatka, ukupno 10.000 dinara, ne može se ni šupa iznajmiti. Ali, ovako... Panika me hvata, kako ćemo na ulicu, gde ćemo spavati, šta jesti? A nikoga u ovom gradu za nas jednostavno nije briga - priča Tanja.
Ona je do pre nekoliko godina radila kao spremačica, pomoćna radnica u kuhinji, a onda su je reuma i bolest očiju sprečila da radeći zarađuje da imaju bar dovoljno za hranu. Popustili su i nervi.
- Drugi društvene pare troše na alkohol, mi smo časni i pošteni, ali jednostavno nemamo sreće. Pripadamo milionskoj armiji nezaposlenih. Eto, moj bivši suprug, kome sam do neba zahvalna što nas je ovde na pumpi primio, pokazao je kakav je čovek. I sad hoće da se žrtvuje za nas i radi bilo šta da bi zaradio za hleb i salamu. Moje dete je željno svega, nije jelo voće više od godinu dana, samo ponekad krompir i pasulj i uglavnom suvu hranu. Nemam uslova ni da ga okupam, osim u starom lavoru. Ali, duva promaja ovde na pumpi sa svih strana, pa se, kao po pravilu, posle kupanja razboli. Ni toga neće biti od polovine juna. Da imamo samo 100 evra da se negde smestimo. Ali, gde da ih tražimo? - s pravom se pita Tanja Jovanov.
Iako glasno ne izgovara, u Tanji bukti nada u dobre ljude koji neće dozvoliti da se sa bolesnim sinom nađe 15. juna na ulici.
Žena bez adrese
Ukoliko poželite da odmah pošaljete Tatjani Jovanov bar 100 evra kako bi sa bolesnim sinom umesto u park mogla da ode u iznajmljeni stan i plati ga za 15 dana, morate je pozvati telefonom i dogovoriti se koju adresu da napišete uz njeno ime. Benzinska pumpa, njen dosadašnji privremeni dom, to više nije, a do novog, takođe privremenog, neće doći ako joj vi ne pomognete.
|
