Pomoć živima za mir duše preminuloga
Dešavalo se i u godinama koje su za nama da ljudi, čija se imena s poštovanjem izgovaraju među štićenicima Humanitarnog mosta, za proslave rođendana, venčanja, godišnjice brakova, zamole zvanice da umesto poklona daju prilog za nekog od nevoljnika zbog koga im je suza kanula na stranicu iz naših novina.
Prvi put se, međutim, događa da za samo mesec dana tri verna čitaoca "Vesti" rođendanska slavlja pretvaraju u dobrotvorne zabave. Poslednja među njima je Dosta Miki Bauer, jedan od osnivača i najagilnijih članova Srpskog humanitarnog fonda u gradu na Majni, ali i učesnica u mnogim akcijama Humanitarnog mosta.
Ipak, donacija Miki Bauer, vredna 700 evra, ima jednu posebnu nit koja je čini drugačijom od dve prethodno pomenute.
- Pred moj 70. rođendan saznala sam za tragičnu smrt našeg Bate... Bio je golobradi mladić kada je u onim teškim godinama rata i sankcija došao u Nemačku. Moj suprug, koga takođe više nema, i ja pružili smo mu utočište dok se ne snađe, što smo i ranije činili kao članovi Srpskog humanitarnog fonda. Međutim, taj momčić toliko nam je prirastao za srce da smo ga počeli doživljavati kao sina. Taj odnos se nije promenio ni kada se vratio u Kostojeviće, da brine o svojoj staroj majci - priča Dosta Miki Bauer grcajući u suzama.
Uverena da nije vreme za slavlja, otišla je u rodno selo svog mezimica da majci Milici Novaković izjavi saučešće, zapali sveće i položi cveće na njegov grob. Da li u sirotinjskom domu izgubljenog prijatelja ili na njegovoj svežoj humci, naša čitateljka je shvatila da će za mir njegove duše najviše uraditi ako na sebe preuzme brigu o njegovoj majci.
Istina, penzija od koje živi u Nemačkoj jeste mala, rashodi veliki, gladnih i bolesnih toliko da ne može usniti ako im ne pomogne - misli su koje su kao munje sevale kroz glavu naše čitateljke. A onda se setila svog rođendana i odlučila da ga zbog svog Bate, svog nerođenog sina koga je s materinskim bolom na večni počinak ispratila, organizuje proslavu koja će biti dan sećanja na njegov život u njenom domu, gradu i srcu.
- To sam napisala u pozivnicima. Zamolila sam da umesto poklona meni donesu novčani prilog za Batinu majku i komšinicu koja se o njoj stara. Zove se Mira Čugurović. To je mlada žena, sva posvećena nezi fizički i psihički skrhane starice. Svaki dinar nosi svojoj porodici, kao da ona nema nikakvih potreba - nastavlja Dosta Miki Bauer.
Na dan kada je napunila 70 godina, kroz dom ove dobrotvorke prošlo je 58 prijatelja i poznanika, na obraz joj je spušteno 58 poljubaca, a kada je ostala sama i povadila novac iz poklon-čestitki izbrojala je 700 evra.
Dugo je razmišljala kako priloge da podeli. Još od marta oseća moralnu obavezu da pomogne svojim zemljacima u Republici Srpskoj, a ne bi htela ni da uskrati mnogo od pomoći prijateljima u okolini Bajine Bašte.
- Pošto ću tokom leta ponovo otići kod Milice Novaković i odneti joj donaciju, sada joj posredstvom "Vesti" šaljem 150 evra i punu kesu lekova. Miri Čugurović, u znak zahvalnosti, spakovala sam 200 evra sa izričitim zahtevom da napravi zubnu protezu. Ona toliko novca nikad ne bi na sebe potrošila. Još je mlada i ne shvata koliko joj je zdravlje ugroženo jer hranu jede krezubim vilicama - kaže Miki Bauer, zadovoljna što je našla način da se lakše izbori sa gubitkom prijatelja.
Zov zvičaja
OSTALI BEZ KUĆE: Miodranka Jeftić
Dosta Miki Bauer rodom je iz Omarske i mada je u Nemačkoj provela više od polovine života ostavila je duboke korene u zavičaju. Zato svaka tragična priča u "Vestima" o ljudima iz tog kraja u njoj izaziva nemir i ona ga se oslobađa tek kada nekom od tih nevoljnika pošalje pomoć u granicama svojih mogućnosti.
Uručenja
Lekove i novčanu pomoć Milici Novaković i Milji Čugurović odnela je na kućni prag Stana Tadić, zajednička prijateljica donatorke i njenih štićenica, dok će donacije namenjene samohranoj majci Miodranki Jeftić i bolesnom starcu Ranku Majstoroviću uručiti dopisnik "Vesti" narednih dana. |
