Pomoć nevoljnicima i srpskoj siročadi

Živimo u Australiji okruženi izobiljem, često i ako to ne želimo zaboravljamo ljude u nevolji. Ne osvrćemo se oko sebe da vidimo ima li ljudi kojima je potrebna pomoć jer nemaju od čega da žive. Ovo je poruka sestre Jovane Dijavitis iz pravoslavne hrišćanske misije Sestrinstvo Svetog Jovana Milostivog, koje je prošle subote održalo još jedan piknik gde se prikupljala pomoć za siromašne, beskućnike, kao i srpsku decu sa Kosmeta.

Grci najverniji prijatelji

Na pikniku su došli i Milojka Jočić, Mila i Lepa Crnčević, Petar Marjanović, Vida Vujasin i Zora Smitran.

- Dolazimo skoro svaki put kada se organizuje, možda i retko propustimo neki piknik. Zaista je lepo videti da se trude da pomažu našu decu. Možda je ovo i opomena svima da nismo dovoljno humani i da ne pomažemo dovoljno svoj narod. Nedavno su pomogli 53 mališana sa po 200 evra, a to je tamo skoro prosečna plata. Možete da zamislite koliko je ta pomoć velika za decu na Kosovu - kaže Milan Crnčević.

- Radosni smo što se neko setio naše dece. Trebalo bi i sami više da činimo i pomažemo familijama koje tamo žive, ali i ljudima u nevolji. Živimo ovde lepo i moramo češće da se setimo ljudi koji nemaju. Trudim se da to činim koliko mogu - kaže Zora Smitran.

- Svaka čast ovim ženama što rade za srpski narod. Grci su se pokazali da su nam najverniji prijatelji. I danas bi piknik bio bolji da nas je poslužilo bolje vreme - zaključuje Vida Vujasin.

Članovi srpske zajednice, koji su prisustvovali pikniku, pored ličnih donacija predali su sestri Jovani i 510 dolara koje su u zajednici Džilonga sakupili za ovu plemenitu akciju.

Hladno i kišovito vreme nije sprečilo najupornije članove grčke i srpske zajednice da ponovo budu zajedno u još jednom humanitarnom zadatku, da uz prelepo druženje u prirodi, kod mesta Gizborn u Viktoriji, pomognu ljude u nevolji i nesrećnu decu. Okupljeni oko vatre koja se ložila kako bi se ugrejali od hladnog šumskog vetra, posetioci imanja sestrinstva, kao i obično, posluženi su bogatim ručkom.

- Dolazak po hladnom vremenu dokazuje koliko ljudi žele da pomognu našu akciju. Vreme ih nije sprečilo da pokažu toplinu srca i pokažu brigu prema ljudima u nevolji. Naravno da smo srećne što su ponovo došli i članovi srpske zajednice - kaže sestra Jovana Diavitis.

Ove godine, sestrinstvo grčke pravoslavne misije poslalo je pomoć za 53 mališana sa Kosova i Metohije u iznosu od po 200 evra. Njihova akcija za pomoć srpskoj ratnoj siročadi započela je davne 1995, a posle tragičnih zbivanja na KiM veliki deo svojih humanitarnih akcija usmeren je za pomoć srpskoj deci.

- Svi znamo koliko teško žive pravoslavni ljudi na Kosovu i Metohiji. Pisma koja nam stižu kao potvrda da su deca našu pomoć primila, pored velike satisfakcije za uložen trud, daju nam i podršku da nastavimo dalje u prikupljanju pomoći.

Nastavićemo da ih pomažemo sve dok im je pomoć neophodna - kaže u ime sestrinstva Jovana Divavitis.

Srbi Džilonga poklonili 510 dolara

Grupa predstavnika srpske zajednice iz Džilonga bila je u subotu na pikniku u Gizbornu, a sestrinstvu Svetog Jovana su uručili 510 dolara koje su prikupili od članova zajednice.

- Moram da primetim da Srbi iz Džilonga, koji su brojčano manji u odnosu na broj naših zemljaka iz Melburna, najčešće učestvuju u svim humanitarnim akcijama i najdosledniji su u pomaganju srpskoj deci sa Kosova. Pored toga što je jedna mala grupa došla, prikupili smo i novac za najmlađe - kaže Stanija Mirović.

Ona je na naredne akcije pozvala članove srpske zajednice da podrže rad grčkog sestrinstva koje vodi veliki broj humanitarnih akcija.

- Volela bih da se u akciju pomoći uključi i neka naša folklorna grupa, da članovi grčke zajednice primete naše prisustvo, da vide da poštujemo trud koji čine za Srbe - ističe Stanija Mirović.

Sestrinstvo iz Gizborna apeluje na članove srpske zajednice da ne zaborave ljude u nevolji, a ukoliko su u prilici podrže njihov rad donacijama ili donošenjem polovne garderobe na piknike, koji se organizuju četiri puta godišnje.

- Učešće srpske zajednice na piknicima je izuzetno važno. Ono svedoči i o solidarnosti među pravoslavnim narodima u Australiji. Etničke grupe u Australiji imaju puno toga zajedničkog da podele. Ne radi se isključivo o prikupljanju finansijske pomoći, mnogima je potrebna psihološka podrška i saznanje da imaju na nekog da se oslone.