Posete i razgovori deluju kao terapija
Skromni dom 37-godišnjeg Aleksandra Čolića iz Ljubesela kod Topole, obolelog od ubrzanog starenja mozga, nedavno je posetio čitalac "Vesti" Siniša Živković, koji radi u Švajcarskoj, a rodom je iz Smederevske Palanke. Dolazak ovog čoveka dobrog srca nije bio slučajan. Saznavši posredstvom našeg lista o Aleksandrovoj sudbini, bio je duboko dirnut i poželeo je da mu pomogne u okviru svojih mogućnosti.
Pročitavši da nesrećni mladić ne može ni jedan jedini dan bez lekova, Siniša Živković mu je doneo kutiju sa 100 tableta leka "buspar" od 10 mg, ali i novčani dar od 20 evra, najavivši pri tom i ponovnu posetu.
Pomoć Čolićima uputio i Novica Đokić iz Požege, koji radi u Parizu, i to kutiju leka "coenzym q 10" bez koga Aleksandar takođe ne može da počne i završi svoj dan.
- Ovi dobri ljudi više nego prijatno su nas iznenadili. Gospodin Siniša je obišao skoro celo selo dok nas je našao, pošto nije znao ni adresu niti broj telefona. Aci i meni je tako prijala njegova poseta i razgovor sa njim, jer nas ni prijatelji više ne obilaze kao nekad. Zahvalni smo i Novici Đokiću koji je po svom prijatelju poslao lek za Acu - rekla je samohrana majka Ljiljana, koja leti radi u poljoprivredi za nadnicu, a zimi čisti tuđe stanove, jer jedini prihod u kući je Acina minimalna invalidska penzija.
U nastavku razgovora sa ovom hrabrom majkom koju život ni malo nije mazio, saznajemo da je njenom sinu nedavno poslala novčanu pomoć od 50 evra, ali takođe i kutiju leka "buspar" od 100 tableta, garderobu i slatkiše njegova stalna dobročiniteljka Dana Vacev iz Minhena, rodom iz Dimitrovgrada, zajedno sa ćerkama.
- Sve što su Dana i njene ćerke učinile za mog sina i što nastavljaju da čine je zaista za svako poštovanje i divljenje. Ostaću im zahvalna dokle god sam živa, kao i Aleksandar. Danina iskrena pažnja i briga nam zaista mnogo pomažu, a kada to kažem ne mislim samo na pomoć koju šalje, već i na tople telefonske razgovore pune razumevanja i podrške, kao i njene posete. Sve to nam daje snagu da ne pokleknemo pred Acinom bolešću koja, nažalost, sve više uzima maha, ali ni drugim svakodnevnim životnim nedaćama - kazala je uz uzdah olakšanja Ljiljana Čolić, zahvalivši se i svim ostalim čitaocima "Vesti" koji su godinama uz Aleksandra i nju i za to vreme učinili više i od države, rodbine i komšija.