Daleko od očiju, ali blizu srca

Srpsko humanitarno društvo "Krajina" iz Klivlenda, čije je članstvo pristiglo u Ameriku u poslednjem talasu izbeglica sa područja ratom zahvaćene bivše Jugoslavije, nedavno je upriličilo zabavu u sali sabornog hrama Svetoga Save u Klivlendu. Cilj zabave je bio druženje i prikupljanje novčanih sredstava za Fond Društva, koji se koristi za pomoć ugroženim srpskom narodu u Americi i svuda u svetu.

Članovi SHD Krajina

Zabava je trajala do kasno iza ponoći. Na kraju smo od aktivista Društva saznali da će od prikupljenih sredstava te večeri 2.700 dolara donirati kraljevačkoj bolnici, a dve donacije štićenicima Humanitarnog mosta "Vesti" i to 400 dolara Grozdani Trifković i njenom ocu Stojanu iz ozrenskog sela Borice, a 200 dolara bivšem dobrovoljcu iz Vranja Dejanu Miloševiću i njegovoj majci Vesni.

Vaš izveštač je zadužen da pošalje novac Miloševićima. U telefonskom razgovoru sa Vesnom, potvrđena nam je sva težina njihovog života. Kao što je već mnogo puta pisano, devet godina bespravno žive u stanu nedovršene zgrade bez osnovnih uslova za život, bez struje i vode.

- Uzbuđena sam i mislim da ćete me razumeti... Veoma se rastužim kad čujem glas ljudi iz daljine koji se brinu za mog sina, jer ovde su nam sva vrata zatvorena. On boluje od Vijetnamskog sindroma. Pre pet, šest godina kada smo se borili za goli život koji je bio stao, obijali smo opštinske kancelarije, ali niko nije imao sluha za nas. Da nije bilo dijaspore, ovih naših Srba van Srbije, mi bismo bili pokojni. I neka je puno hvala svima vama, ali svima drugima koji su nam pružili ruku spasa. Neka im Bog našim dobročiniteljima podari mnogo, mnogo više nego što su oni nama - rekla je majka Vesna čiji je sin, još golobradi mladić otišao u Bosnu na ratište odakle se vratio kao teški psihijatrijski bolesnik.

Dejan Milošević sa majkom Vesnom

 

- Nekada sam srećna kada nas neko nazove samo da pita kako smo. To nam mnogo znači - dodaje majka Vesna.
 

Na pitanje za Dejanovo zdravlje, Vesna kaže:
 

- Promenljivo je. Naiđu mu krize, nekada su blage i kraće traju, nekada su mnogo teže. I tako nam život prolazi. Najveći je problem što on nema poverenja u doktore, i dosta lekova moramo da platimo. Dobro je što Dejan voli da šeta, nekoliko puta u toku dana ima duže šetnje. Dam mu koji dinar da usput kupi vodu, jer vodu svakako moramo da donosimo sa česme i prekuvamo da bi je pili ili pravimo čajeve.
 

Posle razgovora sa majkom Vesnom, pretočenog u ovaj tekst, članovi "Krajine" biće još uvereniji da su 200 američkih dolara poslali u prave ruke.