Na Vaskrs je radost glasnija od plača

Svake godine, u doba kada tajanstvena sila života budi obamrlu prirodu, dočekujemo i u jednakoj radosti proslavljamo vaskrsenje Hrista Spasitelja.

Hvala, dobrotvori: Majka Dijana sa ćerkom Milicom

Da bi ovaj praznik nad praznicima u hrišćanskom svetu sa istinskom srećom dočekali i oni koji nisu u mogućnosti da ga slave u svojim toplim domovima, pobrinuo se dobrotvor Ilija - Miki Vujović iz Pariza, zajedno sa svojim brojnim prijateljima.

I tako već punu deceniju. Naši čitaoci, čim počne uskršnji post, obilaze prodavnice i pripremaju slatke darove znajući da im se raduju sva deca, pa i ona obolela od najtežih malignih oboljenja na Institutu za majku i dete u Novom Beogradu.

Želja ovih dobrotvora je da upravo tim mališanima, čije lečenje najduže traje i o čijem se ishodu lekari najčešće ne izjašnjavaju, učine bar taj dan drugačijim od ostalih dok traje njihovo lečenje. Koliko to uspešno čine, pokazuje decenija iza nas, ali i ovogodišnja podela uskršnjih paketića.

Kako je za razliku od prošle godine Ilija - Miki Vujović, penzionisani zdravstveni radnik, bio sprečen da dođe i sam podeli slatke darove, to su umesto njega sa zadovoljstvom učinili novinari Humanitarnog mosta. Dva dana pred Uskrs, reporteri "Vesti" uputili su se s ogromnom torbom prepunom slasnih i raznovrsnih đakonija u znaku uskršnjih motiva, teške oko 40 kilograma, na renovirano Odeljenje hematoonkologije novobeogradskog Instituta za majku i dete. Dobrodošlicu nam je poželeo je dr Dragomir Đokić, kao i svih ranijih godina, tako da se stiče utisak da je ovo uistinu njegova kuća i da su on i osmoro malih pacijenata zapravo jedna porodica, istina, samo malo drugačija od one s kojom smo proslavljali novogodišnje praznike.

Pretpraznično veselje: Lekari, sestre, mališani i njihove majke

 

Dečica koja su radoznalo izvirivala iz svojih soba, dok su neka polupospano trljali oči, sanjiva i malaksala od terapije, nisu ona koju poznajemo. Zato i nisu znali šta im to donosimo.

- Molimo vas da mnogo pozdravite i da se u ime celog našeg Odeljenja zahvalite Iliji Vujoviću i njegovim prijateljima na ovako lepim darovima. Žao nam je što nije tu da sa nama podeli radost. Druženje i pažnja ovoj dečici zaista mnogo znače. Ovo što se danas događa pričaće sve vreme dok su u bolnici na lečenju, ali i kad izađu ostaće im u sećanju. Bolnica za njih neće biti samo asocijacija na bolove, gorke lekove i špriceve i igle, bele mantile, uplakana i zabrinuta lica majki - rekao je dr Đokić.

Odmerili snage: Marijana i Dragan

 

Dok smo razgovarali sa doktorom, klinci i klinceze širili su oči od iznenađenja gledajući kako se u njihovom novom dnevnom boravku sto puni čokoladnim jajima i zekama, bombonama, keksićima, raznim grickalicama... Tom slatkom "švedskom stolu" prišli su veseli i nasmejani, ali tek na poziv lekara. Gledajući ta mala i bolešću namučena lica, glavice bez ijedne vlasi kose zbog jakog dejstva citostatika, čovek ne može a da se ne zapita zašto život ponekad zna da bude tako okrutan. Istina, od našeg prošlog dolaska nismo zatekli nijednog pacijenta. Neki su ozdravili, a neki lečenje nastavili u svojima kućama.

Dobro raspoloženje vladalo je sve vreme naše posete. Opraštajući se od naših domaćina i poželevši im da sve naredne Uskrse poslavljaju u svojima kućama, zaustavila nas je jedna mlada žena. Bila je to majka Dijana iz Bara, čiju smo četvorogodišnju ćerkicu Milicu već upoznali. Dočekala nas je svečano obučena. Za razliku od drugara koji su bili u pižamicama i trenerkama, ona je gordo nosila svoju haljinicu roze boje, kakvi će biti i njeni obrazi kad pobedi bolest.

- Hvala vam što ste došli. Mnogo ste nas i dečicu obradovali, to vam sa sigurnošću mogu reći. Isto tako, veliko hvala tim dobrim ljudima iz Pariza što su im poslali ove divne đakonije i na taj način učinili da se i mi i naša deca osećamo manje tužni usmaljeni u danima praznika - kazala je majka Dijana, ne znajući da dok je "Vesti" i naših čitalaca tradicija darivanja bolesne dece neće biti prekidana.