Srećan put, Igore
Tokom posete reportera "Vesti" bratunačkim selima Grabovačkoj Rijeci i Bjelovcu, o kojoj smo pisali prethodnih dana, zaustavili smo se nakratko i u samom Bratuncu. Razlog za to je uručenje donacije iz Danske 29-godišnjem Igoru Dundiću, ali i izjava saučešća ovom mladiću povodom nedavne smrti njegovog deke.
Ispred dvorišta kuće dočekala nas je njegova samohrana majka Mileva, u dubokoj crnini i vidno iscrpljena. Izjavljujemo najpre njoj saučešće zbog gubitka oca, a ona nama dobrodošlicu. Uvodi nas pravo u Igorovu sobu. Iako su mu oči tužne, pozdravlja nas širokim osmehom.
- Molimo vas da se mnogo zahvalite Nenadu Glišiću iz Kopenhagena na ovih 300 evra, koje su nam, verujte, više nego dobrodošle da platimo vizu za Rusiju. Zaista, nikada nećemo moći dovoljno da mu se zahvalimo na svemu što je učinio i čini za nas - rekla je po preuzimanju novčanog priloga Mileva Dundić, a Igor dopunjava majku:
Anđeli čuvari
- Došla su toliko teška vremena da čovek jedva sastavlja kraj sa krajem tako da ne može da odvoji novac da bi nekome pomogao. Naš kraj je siromašan i ratom uništen. Šta onda reći za skupo i dugo lečenje poput Igorovog? Bez pomoći dobrih ljudi iz dijaspore ne bi ga ni bilo. On bi bio kao biljka, zatvoren u četiri zida. Mnogo me je nesreća u životu pogodilo i kad sam se najmanje nadala stigao bi mi zračak nade pa sam se dizala iz pepela. Sada su to čitaoci "Vesti" koji nam daju snagu da ne pokleknemo i da do kraja izguramo našu borbu - kazala je majka Mileva. |
- Ostao sam bez svog pravog dede, koga sam doživljavao kao oca, pošto sam jako mali ostao bez njega. Želeo bih da Nenad Glišić zna da o njemu mislim kao o svom drugom deki, koji iz daleka misli i pazi na mene. Tako se lakše nosim sa svojim bolom. Deda Nenad zauvek će biti u mom srcu, kao i srcu moje majke, koja se svim silama bori da posle sedam godina od saobraćajne nesreće ponovo stanem na svoje noge. Zahvaljujući neizmernoj dobroti ovog čoveka, kao i svih ostalih plemenitih čitalaca "Vesti", omogućeno mi je lečenje u Moskvi, jedina šansa da prohodam.
Pozdravili smo se sa Dundićima poželevši im srećan put na šestu terapiju zamene matičnih ćelija u moskovskoj klinici Neurovita, kao i da se Igor što pre oporavi.
Istina, pred ovim nesrećnim mladićem ima još prepreka jer da bi prohodao, prema procenama ruskih specijalista, nakon aprilske terapije biće mu potrebne još dve, a svaka iznosi po 5.000 evra. To je ukupno osam transplantacija u kontinuitetu, a kakav je njihov dosadašnji učinak, najbolje govori to što je mladi Bratunčanin prvi put u Rusiju otišao kao potpuno nepokretan.
Nakon treće terapije već je sedeo sam, ponovo je osećao da ima noge što je bilo dovoljno da počne da radi vežbe za jačanje mišićne muskulature. U novembru je napravio prve korake. To mu je dalo ogromnu volje da nastavi borbu da prohoda.
