Kod Sekulića sve tužno i ružno

Sa prvim aprilskim suncem, reporteri "Vesti" zaputili su se iz Beograda u Bratunac kako bi posetili štićenike Humanitarnog mosta i prosledili pomoć naših humanih čitalaca do onih kojima je namenjena. Dan je bio vedar i put veoma dobar sve do Banje Koviljače. Od tada kreće ples po uskom izrovanom kolovozu, punom rupa i džombi.

Posle tri i po sata stižemo u Bratunac gde nas srdačno dočekuje sveštenik Mile Jovanović, koji je sa velikom radošću prihvatio na sebe obavezu da našu novinarsku ekipu povede u sela u kojima žive štićenici našeg lista i čitalaca.

Dogovaramo se da prvo krenemo u Grabovačku Rijeku gde živi petočlana porodica Sekulić, udaljenu dvadesetak kilometara od Bratunca. Čim smo stigli i zaustavili kola pored puta, u susret nam je pohrlila 30-godišnja Vera Sekulić, držeći u naručju 21-mesečnog Novaka, veoma raspoložena i pričljiva, iako našu posetu nije očekivala i samo je sveštenika poznavala. Primećujemo da su i majka i sin crni od prljavštine, kako po koži, tako i odeći. Pogled nam se pruža na maleno dvorište i skreće na dug niz žica za prostiranje veša. Sušila se mahom dečja garderoba, ne delujući ni malo čisto, kao da nije ni oprana.

Deca kao opčinjena

Dečja kolica, poklon anonimne donatorke iz Frankfurta, u koja su malog Mihaila smestili novinari Humanitarnog mosta, poslužiće mu i kao udobna zamena za krevetac, pošto je njegovu dosadašnju postelju teško nazvati tim imenom. Njegov stariji brat Mihailo, pamtiće našu posetu po mukama na koje je stavljen kad smo ga zamolili da izabere najlepšu igračku iz ogromnog mnoštva. Dečak je kao opčinjen stajao, nije se odmicao od njih sve do našeg odlaska.
Za razliku od brata, Ružicu je privukla odeća. Pogled joj se zalepio za jednu roze trenerku, čija boja se razlila i njenim licem. Na naš predlog da je proba stidljivo je pristala. Dok se oblačila pomagala joj je i majka Vera, deleći ćerkino ushićenje.

Na stepeništu, ispred samog ulaza u kuću, sedeli su šćućureno sedmogodišnja Ružica i trogodišnji Mihailo gledajući nas ljubopitljivo, ali ne progovorivši ni reč. Oca Stanka, kao po običaju, nismo zatekli kod kuće. Sveštenik Mile nas uvodi u njihov trošan dom. Šok, neverica i tuga zapahnule su nas u isti mah, čim smo prešli prag. Prva prostorija, soba gde mališani spavaju može poslužiti za snimanje novog horor filma. Na improvizovanom krevetu su gomile prljave garderobe. Na onom što podseća na posteljinu takođe naslage skorele prašine i blata. Po mirisu koji se širi imamo utisak da smo u kokošinjcu. Krevetac u kome mali Novak spava polomljen je na mnogim mestima, on svoju glavicu stavlja na ubuđali sunđer, prošaran tragovima osušene mokraće.

Druga prostorija koju smatraju dnevnim boravkom nije ništa u boljem stanju. U jednom uglu prastari "smederevac", pored njega su zamrzivač koji ne radi, kao i frižider bez vrata u kome su pobacane raznorazne stvari. U drugom uglu je polu raspadnut kauč, takođe prljav i zatrpan svim i svačim. Prozori svi polupani, a po zemljanom podu leže razbacane igračke i ostaci hrane. Plafon ne postoji. Umesto njega je crep opleten paučinom.

Kod Malinovića ništa novo

Iz Grabovačke Rijeke odlazimo u Bjelovac. U napuštenoj osnovnoj školi gde su smeštene izbeglice, nalazimo petočlanu porodicu Malinović, kako bismo im uručili 50 dolara Duška iz Australije, kao i paket odeće i obuće za odrasle i igračke za najmlađe donatora iz Frankfurta, Ciriha i Pariza.
- Dušku hvala do neba, baš nas je obradovao. Novac će nam dobro doći da najstarijem sinu Nemanji kupimo voće i vitamine. U bolnici je, ima jaku upalu pluća. Isto tako se od srca zahvaljujemo i ostalim ljudima dobre volje na odeći, obući i igračkama - kazao je Nedeljko Malinović, koji nadničeći izdržava suprugu Dragicu i sinove osmogodišnjeg Nikolu, 10-godišnjeg Zorana i 13-godišnjeg Nemanju.

Završivši obilazak unutrašnjosti trošne kuće, poluošamućeni prizorom, ostajemo bez reči. Da bismo potisli mučne slike i oslobodili se oporih mirisa, u dvorištu uručujemo svešteniku Miletu 200 australijskih dolara anonimne bake iz Melburna, jer još na dolasku Vera mu je saopštila: - Oče, Mihailu trebaju pelene, nemam ga u šta presvući...

On joj je spremno odgovorio da će odmah posle naše posete otići u prodavnicu, kupiti pelene, sredstva za higijenu i hranu, kao što redovno čini.

Paket prelepe odeće za mališane, igračke i jedna dečja kolica koje su poslali anonimni donatori iz Frankfurta, kao i brojni donatori iz Pariza, o kojima smo već pisali, dajemo Sekulićima.

- Hvala svim tim dobrim ljudima koji su poželeli da pomognu ovu porodicu. Mnogo su ih obradovali, iako oni sami to ne umeju da iskažu, ja znam jer ih dobro poznajem. Činjenica je, nažalost, da se njima ne može pomoći. Sve što dobiju bude čisto i čitavo samo jedan dan. Sutradan je već sve po starom. Nama u parohiji, kao i Centru za socijalni rad vezane su ruke jer Vera ima zvanično muža i deca oca i potreban je njegov pristanak da bi bili smešteni u odgovarajuće ustanove - rekao je našim reporterima sveštenik Mile.

Iako ni reč nisu prozborili, iz pogleda male Ružice i Mihaila bilo je jasno da ih zanima sadržina paketa. Kad smo ih otvorili i pred njima se ukazala brižljivo spakovana, čista i mirisna garderoba i igračke svih vrsta i blistavih boja, ostali su bez daha. Činilo se da je i majka Vera prestala da diše, na čijem su licu, neumivenom i zapuštenom, ostale lepe crte, a čistota detinje duše ogledala se u svetlozelenim očima, sličnim rečici obasjanoj letnjim suncem.

Otišli smo od Sekulića tužna srca, pitajući se da li će biti moguće da priča o njima stigne do srećnog završetka.

Pokloni izbeglicama u Kravici

Reporteri "Vesti" uručili su svešteniku Miletu Jovanoviću i ogromnu torbu punu garderobe i igračaka za decu od novorođenčadi do predškolskog uzrasta, kako bi on to podelio onima kojima je najpotrebnije.
- Siguran sam da će ova pomoć i te kako dobro doći dečici i njihovim roditeljima u izbegličkom kampu u Kravici. Prezahvalan sam svim dobrim ljudima koji su ovu pomoć poslali. U dogovoru sa kolegom sveštenikom koji brine o tom izbegličkom kampu i najbolje zna koliko ima dečice, sve će biti podeljeno - rekao je Mile Jovanović.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.