Uz Nikolaja i srcem i dušom

Roditelji dece sa urođenim anomalijama do kraja života pokušavaju da im nadomeste ono što im je priroda uzela, iz samo njoj znanih razloga. Zato vreme mereno njihovim aršinima teče sporije, a očekivanja od ljudi da im se nađu u nevolji znatno su manja nego kod očeva i majki čiju je decu bolest pogodila kao grom iz vedra neba. Upravo takav je i 26-godišnji bračni par Monika i Bojan Milenković iz Lapova čiji je dvoipogodišnji sinčić Nikolaj rođen sa spinom brifidom. Preživeo je zahvaljujući operacijama kojih je do sada bilo osam.

Ali, da Nikolaj ne bi morao celog života da nosi stoma kese i pelene i da bi se što pre oslobodio dupka i kretao u pravcu gde ga zove radoznalost izuzetno inteligentnog deteta, neophodno je da bude podvrgnut transplantaciji matičnih ćelija krvi u Diseldorfu.

HVALA ŠTO NAM POMAŽETE: Nikolaj Milenković sa roditeljima

 

Za ovog mališana, čije su nalaze nemački lekari proučili, vreme ne radi i onog časa kada se skupi 15.000 evra, Nikolaj će leći u bolničku postelju. Majka i otac će ponovo satima čekati ispred operacione sale ne usuđujući se da požele ništa više do da njihovo čedo otvori svoja dva krupna oka i uputi im osmeh od koga nema ničeg ljupkijeg i njihovom srcu dražeg.

Tek onda će pitati za uspešnost opracije, duboko verujući da će biti upravo onako kako lekari prognoziraju, a oni priželjkuju.

Otuda i prispeće svake nove donacije, Milenkovići primaju sa prividnim mirom ljudi čiji je životni moto "strpljen-spasen", ali nešto u glasu ili pogledu odaje kako u tom času njihova nada raste kao kvasac u testu.

Tako je bilo i nedavno kada smo Moniki Milenković javili da su dve donacije stigle za njenog sina posredstvom naše Redakcije. Sto evra posao je anonimni donator iz Frankfurta, uz prijateljski pozdrav.

Druga donacija je u istom iznosu, ali znamo pošiljaoca. To je porodica Mitrović iz Den Izenburga. U pismu sročenom u nekoliko rečenica oni izražavaju nadu da će 100 evra, njihov skromni novčani prilog, bar malo ubrzati Nikolajev odlazak u Diseldorf. Njegovom roditeljima poručuju da ih podržavaju u svemu što čine za bolju budućnost svog sina, da nastave hrabro da se bore a "naša srca biće uz njih i molićemo se za uspešan oporavak Nikolaja".

- To je tako lepo, tako plemenito.... Naša roditeljska obaveza je da se borimo i da Nikolaja odvedemo na operaciju i lečenje. To što mi ne možemo da uživamo u njegovom odrastanju onako kao očevi i majke zdrave dece naša je sudbina i mi se trudimo da pred njim ne pokažemo tugu, strah ili nestrpljenje. Ovog trećeg je u nama najmanje.

Suprug i ja ne radimo i ne možemo da obezbedimo novac za odlazak u Diseldorf. Ali, mi tako silno želimo da se skupi 15.000 evra, ne u naredna tri meseca nego tri godine i da Nikolaj krene u školu sa svojom generacijom ne razlikujući se u fizičkom smislu od njih. Čini mi se da je ta želja u svakom otkucaju našeg srca i da zato stiže do tih divnih ljudi čije donacije primamo - kaže ova mlada majka.

Ne znamo da li je otkucaje srca Nikolajevih roditelja čula i donatorka iz Nemačke koja želi da ostane anonimna i zato poslala 100 evra na njihovu kućnu adresu, ili nije mogla da odoli malenom licu, uokvirenom svilenkastom kosom kao u anđela. Moguće je i da nije mogla da se pomiri sa pomisli da u krupnim očima bezbrižnost zameni duboka dečja tuga.