Počivaj u miru, Slobodane

Tragična smrt 20-godišnjeg Slobodana Stefanovića iz Trejaka kod Bujanovca bolno je odjeknula među čitaocima "Vesti" koji su mu četiri godine nesebično pomagali da se lakše nosi sa dijabetesom, siromaštvom, usamljenošću i beznađem.

Nema ga više: Slobodan Stefanović sa majkom

Baka-Vida, čitateljka iz Australije, osetila je potrebu da pismo saučešća uputi samohranoj majci Slavici i priloži 100 australijskih dolara.

"Sa tugom i žaljenjem sam čitala o tragičnoj smrti Slobodana Stefanovća. Želela bih prvo da izrazim saučešće majci Slavici na gubitku njenog voljenog čeda. Šaljem i 100 dolara s molbom da joj budu uručeni. Znam da novac ne može da ublaži njenu bol, ali se nadam da će joj pomoći oko troškova sahrane. Počivaj u miru, Slobodane".

Ovim rečima završava pismo naša čitateljka koja se potpisuje kao baka Vida. Majka Slavica, kojoj je novac istog dana prosleđen, prima reči saučešća bez suza i pokreta, kao u bolu da je skamenjena.

- Slobodan mi je bio sve... Za njega i zbog njega sam živela. I otac mu je sam sebi presudio. Sin ga zapamtio nije. Ja sam mu bila sve. Stalno se pitam kakva ga je to muka iznutra jela kad je rešio da digne ruku na sebe i ode zauvek od mene... Hvala Baki-Vidi. Njen novac ću potrošiti na 40-dnevni pomen. Na nogama sam samo zato da bi imao ko na grob Slobodanu da ode i upali sveću da mu duša nađe put do raja, da bih mu pomen dala i spomenik podigla... Kratko je živeo, ali će ga se dugo sećati vaši čitaoci. Znam, jer sam imala poziva iz inostranstva. Nisam bila u stanju da govorim. Neka mi oproste oni koji su zvali, ako mogu... - ispričala je Slavica Stefanović bez jecaja, glasom jednoličnim i tihim, kao da je u poslednje dve nedelje isplakala sve suze, a sa njima snagu potrebnu majci da nastavi život bez svog jedinca.