Najbolja krava najvećoj sirotinji

Samo dva dana pošto smo zabeležili prispeće donacija iz Australije posredstvom Redakcije "Vesti" u Sidneju, one su se našle u rukama poštara Radoja Kuča sa Peštera. Reč je o 300 australijskih dolara anonimnog humaniste iz Kvinslenda, 100 dolara familije Radić iz Perta, 200 dolara Ilije Veselinovića i njegovih sinova iz Kanbere.

Broje dane do dolaska krave: Marica Popadić sa "decom"

 

I pre nego što je stigao ovaj vredni radnik i komšija neumoran u dobroti da obavesti 85-godišnju Maricu Popadić iz sela Buđeva da su zemljaci iz celog sveta obezbedili dva i po puta više novca od traženih 800 evra, koliko je potrebno da bi se kupila krava, novi prilozi stigli su istim putem.

Miloš (Mile) Mali i Vela Kulinčević iz Sidneja poslali su starici 300 australijskih dolara. Iz pisma upućenog našoj Redakciji jasno je koliko su potreseni sudbinom ove godinama, siromaštvom i mukama namučene majke koja u 60-godišnjem sinu Srđanu, slabovidom i nagluvom, kao i 45-godišnjoj ćerki Radovanki sa još težim oblikom mentalne retardacije, nikada neće naći oslonac. Oni su zavisni od nje kao kad su bili deca pre no što su stasala za školu.

Zato je gubitak krave Marica Popadić doživela kao pravu porodičnu tragediju. Duboko saosećajući sa njenim bolom, naš verni čitalac i učesnik u mnogim akcijama Humanitarnog mosta Miloš Suzić iz Minhena poslao je 100 evra, a u pismu napisao:

"I ja želim da pomognem toj porodici sa Peštera nemoćnoj da se odupre surovoj sudbini, kakva je i priroda u kojoj su ponikli. U toj drami Popadića našao sam nešto što me je ohrabrilo. Za razliku od države koja ih je ostavila da prežive ako im je suđeno, njihove komšije pokazale su zadivljujuće čovekoljublje. Ne samo da su ih cele zime obilazili, iako su putevi okovani snegom i mrazom a njihova trošna kuća na samku, nego su im i hranu i lekove donosili. Kada je krava uginula počeli su akciju prikupljanja sredstava za kupovinu nove. To je u duhu reči našeg upokojenog patrijarha Pavla, mog zemljaka, mnogo puta ponovljenim: "Budimo ljudi". Nastojeći da se stavim u položaj svakog nevoljnika, tako sam učinio i sada i osetio istinsko saosećanje sa majkom Maricom i njenom željom i potrebom da kupi kravu i obezbedi hranu za svoju bolesnu decu. Šaljem 100 evra uz mnogo pozdrava i dobrih želja".

Za razliku od Miloša Suzića, Dražena i Aleksandar Petrović iz Bulaha nisu pisali Popadićima, ali prilog od 100 švajcarskih franaka nosi poruku koliko su bili pogođeni usudom majke i njene dece i željom da im život učine ako ne kvalitetnijim, onda podnošljivijim.

Hvala: Radoje Kuč

- Moram da izrazim svoje iznenađenje humanošću naših ljudi iz dijaspore. Za dve nedelje poslali su Popadićima oko 2.000 evra, što mi u ovim krajevima ne bismo uspeli ni da smo akciju vodili dve godine. Sirota Marica, kad sam je zadnji put video, krsti se i blagosilja svakog ko je za nju nesrećnicu i njenu još nesrećniju decu novac poslao. "Nismo gladni zahvaljujući vama, komšijama, ali moja deca su navikla da ja uzvarim mleko pa im onako sveže i toplo dam pred spavanje. Prvo sam ćutala i plakala kad pitaju što krava uginu, a sada im kažem da je Bog tako hteo da bismo dobili bolju i mlađu, koja će davati više mleka, pa će biti više i sira" - priča inicijator ove akcije Radoje Kuč zahvalivši se svim čitaocina "Vesti" koji su uzeli učešće u njoj.

Osim krave, novca će biti i da se kupi kvalitetna hrana, popravi štala, ali i krov na kući u kojoj niže svoje godine starica Marica, ne plašeći se odlaska sa ovog sveta nego ostanka u njemu sina i ćerke čije potrebe i želje samo ona razume.