Dom Narančića obasjala zvezda Danica
Povratnici u ličko selo Doljane kod Otočca Dušan i Mira Narančić sa svojih devetoro dece, kojima su čitaoci "Vesti" donacijama izgradili štalu za stoku, a pomogli i na razne druge načine da premoste teškoće s kojim su se suočavali, rešiće, tako se čini, još jedan veliki problem. On traje već dve godine, zapravo od kada su se Narančići vratili iz izbeglištva po Srbiji i doskora rešenja nije bilo ni u naznakama.
Danica Mičić, zamenik načelnika opštine Lasinja na Kordunu, preduzetnik kakvih je malo među Srbima povratnicima, odlučila je da Narančićima pokloni svoju samo godinu dana staru frezu, motokultivator ili mali traktor, kako li sve zovu tu mašinu. Narančići o njoj maštaju jer bi im ona omogućila da obrade svih sedam hektara svoje zemlje.
Vlada Republike Srbije doniraće 50 motokultivatora srpskim povratnicima u Hrvatsku koji će biti raspoređeni po kriterijumima Srpskog narodnog veća iz Zagreba.
Na spisku odabranih za ovu donaciju nalazi se i Danica Mičić, inženjer elektrotehnike, koja na Kordunu zajedno sa svojim suprugom ima imanje za izložbu, kako bi rekli oni koji bi hteli da je više takvih proizvođača hrane među srpskim povratnicima.
Danica ima farmu koza, krave, konje, plantažu voća, mašine za najsavremeniju proizvodnju sira i priprema adaptaciju jedne vikendice u apartmane za lovce kako bi se bavila i lovnim turizmom.
Donacija Danici je očigledno i priznanje i podsticaj takvim ljudima da dalje unapređuju svoje domaćinstvo, ali i da pomažu i drugima koji bi želeli da se bave takvim poslovima.
Pošto je Danica i zamenik načelnika opštine Lasinja i ta njena funkcija je, kako kaže, stavlja na raspolaganje svima koji žele nešto da rade kako bi imali od čega da žive.
- Čim dobijem frezu koja je mnogo prikladnija od ove koju imam, za jako strmi teren moje plantaže voća, freza s kojom sam radila u poslednjih godinu dana može na put u Liku Narančićima i njihovoj mnogobrojnoj deci - izjavila je za "Vesti" Danica Mičić.
Samo santimetar do cilja
- Ovih dana sam tešem vrata i prozore za štalu, grede za krov sam odavno podigao i sve to novcem koje sam dobijao od čitalaca "Vesti". Sada se pitam kako doći do 1.000 evra za lim kojim nameravamo da pokrijemo štalu jer je jeftiniji od crepa.
Pozajmio sam nešto novca, ali to nije dovoljno, a u veći dug ne usuđujem se da uđem. Dobri su izgledi da dobijem ovce kao donaciju. Možda i još jednu kravu. Prodaću koze, pa ih zameniti za ovce jer mi pojedoše stabljike mladog voća. Za svu tu stoku u novoj štali ima mesta.
Takođe i poseban prostor za traktor i frezu. Već mesecima sam santimetar od cilja, ali nikako da ga dostignem - govori Dušan o svojoj muci da završi štalu. |
Za Narančiće je ovo bila potpuno neočekivana vest pošto su do sada najmanje pomoći dobili upravo od srpskih institucija u Hrvatskoj.
Drago im je što ovaj primer potvrđuje kako ljudska humanost i poštenje određuju hoće li nečija pojedinačna pomoć stići naodređenu adresu isključivo na temlju dobre volje onoga koji je odlučio da nekome takvu pomoć pošalje ili će na raspodelu ovakvih donacija ključni uticaj imati nekakav stranački ili tome sličan interes.
Kad su se Narančići 2008. godine vratili u selo Doljane u opštini Otočac dočekala ih je donacija od 15 pilića koje su im doneli predstavnici Crvenog krsta. I ništa drugo. Sami su jedva nekako kupili kravu koju je ubrzo nakon toga ujela zmija, pa je uginula.
Ostali su im pilići i dečji doplatak, pa je interevenisala Srpska humanitarna organizacija Srbi za Srbe koja im je iz Holandije poslala 4.500 kuna za kupovinu druge krave.
Ali, pošto im je falilo 1.500 kuna, u pomoć im je priskočio Miroslav Mašić, zamenik načelnika opštine Vrhovine. Negde je nabavio taj novac i Narančićima je rešen tog momenta najveći problem.
Mšić je i na internet portalu opštine objavio informaciju o porodici Narančić. Sve to vreme, povremeno i u granicama svojih mogućnosti, toj porodici su povremeno slale pomoć dve starije žene, penzionerke, jedna iz Karlovca i druga iz Novog Mesta u Sloveniji.
Odvajale su za Narančiće, kad god bi mogle, od svoje skromne penzije kako bi mogli barem da se prehrane. Takođe im je Dušanov brat koji živi u Rijeci pomagao, ali znatno manje nego što je želeo jer je i njegov kućni budžet pogodila ekonomska kriza.
- Da vam iskreno kažem, očekivao sam da će Srpsko narodno veće i nas staviti na listu za dodelu donacije koju šalje Vlada Republike Srbije. Imamo sedam hektara zemlje, sami bismo sebe mogli da prehranimo i decu iškolujemo kad bismo imali čime da obrađujemo zemlju. Traktor nam je, istina, najpotrebniji, ali i freza će nam jako dobro doći.
Zar mojih devetoro dece nisu mogli da budu dovoljan razlog da se u SNV-u konačno i nas sete? Šta nam sve nisu obećavali kad su ovde došli da se slikaju s mojom decom i na kraju ništa od tih obećanja.
Srpske institucije zatajile
Dve godine nakon povratka iz izbeglištva 11-člane porodice Narančić, niko se ocu Dušanu i majci Miri, te njihovoj deci nije javio od svih onih koji su ih dočekali. Od silnih obećanja pojedinaca iz raznih institucija da će o njima brinuti, nije bilo ništa.
Tek kad su "Vesti" objavile reportažu o Narančićima koji su bili na rubu gladi, javili su im se iz UNHCR-a iz Knina, Crvenog krsta iz Otočca, došla je do njih predstavnica Australijske ambasade iz Zagreba. Svi su im doneli pomoć. Ali, ni tada ih niko iz srpskih institucija nije posetio, niti im na bilo koji način pomogao. |
Zato gospođi Danici od srca hvala. Ovo njeno dobročinstvo podsetilo me je na vreme kad su nas čitaoci "Vesti" na isti način iznenadili i zdušno pomagali. Oni su nam se našli kad nam je bilo najteže, a pomoć koju su nam slali i moralna podrška koju su nam davali nešto je najlepše što smo doživeli od početka rata pa do danas - tvrdi Dušan Narančić.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
