Gladuju i za kravom tuguju
U Buđevu, zabitom selu na Pešteru, udaljenom od Sjenice oko 40 kilometara, zimi često nedeljama zavejanom, sami, u dotrajaloj i hladnoj brvnari, bez igde ičega i bez najosnovnijih uslova za život, žive Marica Popadić, 85-godišnja majka dvoje bolesne "dece". Sin Srđan je 60-godišnjak, slabo vidi i slabo čuje, 45-godišnja kći Radovanka rođena je sa težim oblikom mentalne retardiranosti. Sve donedavno Marica se, iako jedva pokretna, nekako borila da prehrani porodicu. Od Nove godine, kad im je uginula jedina krava, jedini imetak koji su imali, ni to više ne može.
- Gladni smo, bolesni i jadni. Da nije komšija koji nam pruže koru hleba, pocrkali bismo od gladi. Dok nam je krava bila u životu, bar smo imali mleka i malo sira. Ja sam je ovako stara i bolesna, nekako muzla, sirila i beli mrs pravila. Preživljavali smo...
Gubitkom krave, izgubili smo sve. Socijalnu pomoć nemamo, iz opštine nas niko ne obilazi, niti mi možemo u Sjenicu, narodne kuhinje za gladne na ovom delu Peštera nema, a i da ima ne bi mogli do nje da odemo... Ne znam još koliko dugo ćemo ovako izdržati - žali se Marica Popadić.
Isto se pitaju i komšije. Šerpica toplog jela što donesu ili naramak drva što u kuću unesu rešenje je samo za jedan dan.
- Veće muke i bede nema na celom Pešteru. Osim što su češće gladni nego siti, žive u dotrajaloj brvnari i svi su bolesni.
Izgubiše i poslednju kravu, koja im je bila hranilac i jedina sigurnost, može se reći i jedina nada da neće skapati.
Trudimo se da im pomognemo, ali malo nas je u ovom delu Peštera - kaže poštar Radoje Kuč iz Dolića, susednog sela.
On se trudi da nađe vremena, obiđe Popadiće i ponese im nešto od hrane i lekova.
- Pokušaćemo da sakupimo 800 evra kako bismo im ponovo kupili bar kravu. Trebalo bi im i nešto ogreva. Ovde zima dugo traje. Narod na Pešteru ima dušu i pomogao bi, ali novčanici su im prazni. Zato apelujemo na sve dobre ljude iz naše dijaspore da im pomognu. Reč je o poštenim gorštacima koje su bolest i zla sudbina doveli u ovakvu situaciju - kaže Radoje, duboko žaleći što ne može sam više da učini za svoje komšije.
Ni na vidiku dugoročno rešenje
- Popadiće bi zapravo trebalo smestiti u neki starački dom ili neku sličnu ustanovu, ali o tome, nažalost, nema ko da brine. I drugi Maričin sin, koji odavno živi u Kragujevcu, teško je oboleo - kaže zamišljeno Radoje i dodaje da strahuje da, ako pešterski mrazevi potraju, Popadići tragično ne završe.
Lelek kao na sahrani
Kako Popadići nemaju telefon, ni fiksni ni mobilni, poštar Radoje Kuč biće veza između ove nesrećne porodice i donatora, tim pre što je upravo on najzaslužniji što su se majka Marica i njeni bolesni i nesposobni za rad sin i ćerka našli na stranicama Humanitarnog mosta.
Poštar uručuje donacije
Svi koji žele da pomognu da se prikupi 800 evra i kupi krava kako bi 85-godišnja Marica imala čime da hrani sina i ćerku koji će, uprkos godinama, uvek ostati deca, neka se jave poštaru Radoju Kuču na telefon br: +381 63 604 705.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
