Kuća puna kao šibica

Samohrana majka preuzela po 500 evra od Gorana Kartalije i Branimira Pleše iz Austrije, 400 evra od Moto kluba Stara garda, 100 CAD i 70 evra anonimnih donatora.

Taši, taši, taši… ta… na… na... To zvonki glasić 16-mesečnog Lazara Simonovića iz Vranja izražava beskrajnu radost dok sedi okružen igračkama. Tu su plišane mede, kuce i mace, kamioni, avioni, automobili. Sve želi da dotakne prstićima, da privije na grudi. Otvorenim ustašcima ljubopitljivo nas gleda. Klimamo glavom i potvrđujemo da je sve to njegovo. Dečji smeh ispunjava sobu u kojoj je gotovo do juče to isto dete jedva čujno ječalo, iscrpljeno glađu i bolešću, sklupčano u krilu majke na čijem licu se mogla videti bol, a u očima suze.

Ove igračke su u paketima stiglim posredstvom Redakcije "Vesti", Vasića iz Frankfurta, Nikolića iz Sindelfingena, Ristića iz Vupertala, Todića iz Lipštata, Malića iz Minhena.

Ivana vadi jakne, patike, dukseve, cipele, pelene "pampers". Prelepe odeće i obuće ima i za nju. Svaku stvar razgleda, opipava kao da ne veruje svojim očima da je to njeno i da će sada moći da se obuči onako kako je noć zamišljala dok je bila dete i devojče u specijalnoj školi za decu sa posebnim potrebama.

Naravno, tu je slatkiša, keksa, čokolada, pa sredstava za higijenu. Od svega pomalo, za njih i previše.
- Slatki moji, dobri ljudi, hvala svima. Kad sve ovo povadim i dodam paketima koji su mi stigli na kućnu adresu iz Francuske, Švajcarske i
još nekih zemalja nisam sigurna da ćemo moći da hodamo po stanu.

Doskora nismo imali ništa, a dasa imamo sve. Ovo je Božje delo, znak za mog Lazara da bude čovek i pomaže drugima koji su u nevolji. To ću da ga uvek savetujem.... ma ostaviću mu to u amanet - sipa reči Ivana.

Pokazuje i pisma dobrotvora. U nekim su i novčanice, ali u svima mnogo lepih reči koje joj izmamiše suze. Naročito se uzbudi što se deca odriču omiljenih igračaka i šalju njenom Lazaru, što roditelji, umesto da troše novac na kupovinu svojim mališanima, kupuju njenom Lazaru sve što je potrebno, od pelena do slatkiša.

- Hvala, za svaku stvar, za svaku reč, za svaku paru... Neka ih Bog poživi i daruje im sve što požele u životu - kaže Ivana, a onda neočekivano beležimo dolazak novih posetilaca.

Naša čitateljka Suzana Stefanović, rodom iz Bora, koja živi u Luganu, čim je pročitala u "Vestima" priču o Ivani i malom Lazaru pozvala je svoje prijatelje iz gnjilanskog SUP-a, izmeštenog u Vranje, zamolila da ih posete i uvere se kako žive.

Došli su inspektor Svetozar Nacković i policajac Negovan Milosavljević.
- Imao sam šta da vidim. Javio sam Suzani da je tri puta gore nego što je napisano, a ona mi ispričala. Nisam mogao da odem a da pre toga ne uđem u prvu radnju i kupim za njih voće. Nikad se nisam toliko potresao, mada sam svaki dan sa sirotinjom - priča Nacković, rodom iz okoline Gnjilana.

- Znamo kako je imati, pa nemati. To je sudbina raseljenih Srba sa Kosova i Metohije, ali ovde smo videli ženu koju nemaština prati od rođenja i iskonski materinski instinkt da održi u životu svog sinčića - navodi Milosavljević.
Posle ovog izveštaja sa lica mesta iz Lugana je stigao paket krcat kao orah, a u torbi je bilo i 100 €. Najviše se obradovala kolicima za Lazara.

- Ovakvih kolica nema kod nas. Više mi liče da su iz bajke, iz neke zemlje čuda... - pričala je Ivana gledajući ih, ali ne dodirujući.
Tek kad smo joj objasnili kako se njime rukuje, jer su namenska i mogu da se koriste u svako doba godine, vidno je odahnula, a pogled uperen u prozor pokazao je da jedva čeka da sina provoza.

Vraća se stolu na kome su u ćošku složene priznanice o donacijama koje je sama preuzela. Vrlo je ponosna što je tu lekciju savladala. Goran Kartalija poslao je iz Austrije 500 evra, Branimir Pleša iz Strazburga, takođe iz pošiljalac 500 evra, a Darko Grgić iz Minhena 400 evra.

- Dobila sam i 100 kanadskih dolara od jedne gospođe iz Kanade, a od koga je 70 evra ne znam. Ubih se da nađen ceduljicu, ali se negde zagubila. Ne znam tačno ni koliko je para u kom paketu bilo - priča Ivana, skrivajući pogled kao dete koje se plaši ukora i dodaje da su joj neki od donatora rekli da su donacije prikupili sa prijateljima.

Kažemo da se ne brine. I mi znamo da je Darko Grgić iz Minhena poslao donaciju u ime Moto kluba Stara garda, a imena priložnika su: Grga Dulabić, Zlatko Maksimović, Damir Katunar, Boris Bakić, Igor Divijak, Branimir Ignjatić, Darko Grgić i Moto klub Stara garda iz Minhena.

- Stan mi je pun kao šibica, a velike su pare stigle, kofer bi bio mali da ih sve stavim u njega. Međutim, nijedan dinar nisam na luksuz potrošila. Samo hranu kupujem i lekove za Lazara. Već se popravio. U apoteci mi daju i vitamine. Skupi su, ali oni će pomoći da ojača, pa neće svaki čas biti bolestan. Mnogo mi je važno da se prehlade ne vraćaju jer u martu moramo ponovo u Beograd kada će započeti lečenje očiju - kaže Ivana za koju je Lazar centar sveta i jedini smisao postojanja.