Nikolaju od Andreja i Mateje

Posle priče u "Vestima" o teškom usudu dvoipogodišnjeg Nikolaja Milenkovića iz Lapova, rođenog sa spinom bifidiom, kome je potrebna transplantacija matičnih ćelija u Diseldorfu, Andrej i Mateja iz Australije poslali su mu 100 dolara. Uz donaciju, posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sidneja, stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:

OPERISAN OSAM PUTA: Nikolaj Milenković sa roditeljima

"... Znamo da ovo nije mnogo para, ali se nadamo da će koliko-toliko pomoći malom Nikolaju i njegovim roditeljima. Od sveg srca im želimo da prikupe sumu koja im je potrebna za lečenje u Diseldorfu. Nadamo se i da ćemo biti u mogućnosti da nastavimo da im pomažemo..."

Sudeći po rukopisu, obećanju i potpisu usuđujemo se da iznesemo pretpostavku da je pismo napisala majka Andreja i Mateje, a i po načinu na koji je majka Monika primila vest o prispeću novčanog priloga iz daleke Australije za svog bolesnog sina.

- Moram priznati da sam poslednjih dana gubila veru da ćemo suprug Bojan i ja uspeti da prikupimo sredstva za Nikolajevu transplantaciju u Nemačkoj, pošto je prošlo podosta vremena od poslednjeg dobročinstva. Onda je stigla ova donacija kao opomena da ne gubim nadu jer je neko sve ovo vreme mislio na našeg sina i poželeo da mu pomogne. To me je sad uverilo da je srce zemljaka iz dijaspore zaista veliko. Zato hvala do neba tim divnim ljudima, čija nam moralna podrška znači skoro jednako kao i novčana - rekla je u telefonskom razgovoru našim novinarima 26-godišnja Monika Milenković, a potom nastavila:

- Donaciju ćemo preuzeti kada budemo doveli Nikolaja na kontrolni pregled u Beograd. Tačan datum još ne znam. Nadamo se da ćemo do tada, uz pomoć ovako dobrih ljudi, uspeti da uvećamo sumu za Nikolajev hirurški zahvat u Nemačkoj, koji će ga osloboditi nošenja anus kese, pelena, poboljšati njegovu motoriku. Suprugu Bojanu i meni je to najveća želja...

Nikolaj, bistar, poletan i pun života, za samo dve i po godine operisan je čak osam puta. Nekoliko sati pošto je ugledao svet, on je iz kragujevačke bolnice hitno prebačen u Beograd, u hiruršku salu Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici.

Predstoje mu još dve operacije. Prvom bi trebalo da mu bude zatvorena kolostoma koju nosi na stomačnom zidu, a drugom izvađen sistem cevčica koji odvodi višak likvora iz glave kako bi mentalne funkcije bile očuvane, jer ovaj dečak boluje i od hidrocefalusa. Ali, da bi se izbegle sve komplikacije u razvoju ovog mališana potrebno je da ode na transplantaciju matičnim ćelijama u Diseldorf za šta je potrebno 15.000 evra, što je njegovim roditeljima Moniki i Bojanu Milenkoviću, koji su ostali bez posla, nedostižna suma.

Sve ove gorke činjenice dovoljne su da naši čitaoci udruže snage i omoguće jednom nedužnom detetu pravo na lečenje i na odrastanje bez kompleksa zato što se razlikuje od svojih vršnjaka.