Mesto gde se NE kupuje tehnika
Njihov slogan glasi "mesto gde se kupuje tehnika", ali po onome što sam ja doživeo ovih prazničkih dana tačnije je reći "mesto gde se NE kupuje tehnika".
Neću im pomenuti ime, ali svi koji prolaze Dušanovcem, Durmitorskom, Sarajevskom ili Požeškom ulicom, dobro znaju za njihov slogan. Znaju ga i u Novom Sadu, Nišu, Subotici, Kruševcu, Valjevu, Šapcu i drugim gradovima Srbije. Uostalom, ako im pomenem ime to bi im bila reklama, a svaka reklama je reklama, makar bila i negativna. A nisu zaslužili reklamu, već kritiku.
O čemu se radi. Želeo sam da kupim poklon, dobre slušalice za lap top. Uđem na sajt te ugledne firme i vidim lepe plave Filipsove slušalice, piše cena 2.790 dinara, pa prežvrljano i pored nje napisano "ušteda 811 dinara" i nova cena od 1.979 dinara. Ispod cene piše obaveštenje da je "proizvod dostupan samo u maloprodajnim objektima i ne može se kupiti preko interneta". Ovo je bitan podatak za nastavak priče.
U redu. Spakujem se i odem do njihove ogromne radnje na Dušanovcu. Obratim se prodavačici i ona mi pokaže proizvod, tj. slušalice. Međutim, ispod na papiru piše samo stara cena od 2.790 dinara, a drugi deo papira je - presavijen?! Da ne kažem sakriven!
Kažem prodavačici da su pojeftinile i da želim da kupim jedne slušalice. Ona ih odnese do kase i kaže: Da, evo vidim da su pojeftinile i da im je sada cena 2.390 dinara! Kažem da sam gledao preko sajta i da piše da sad koštaju 1.979 dinara.
Zajedno ulazimo na sajt i pokazujem joj gde lepo piše stara cena 2.790 RSD, prežvrljano, ušteda 811 RSD i nova cena 1.979 RSD.
- Da, ali pogledajte ovo - kaže prodavačica i prevuče mišem preko cene od 1.979 dinara. Pojavi se prozorčić na kome piše: WEB cena - Cena za sve vrste plaćanja preko WEB-a ili Call Centra.
Ne znam zašto bi neki kupac prevlačio mišem preko cene, očigledno je u pitanju "koska", da ne kažem mala prevara, ali OK, ako je tako, ali joj onda pokažem šta piše ispod te cene:
"Proizvod dostupan samo u maloprodajnim objektima i ne može se kupiti preko interneta".
Njen odgovor glasi: „Gospodine, to nisu iste firme. Jedna druga firma preko interneta prodaje naše proizvode pod našim imenom i po drugim cenama!"
Kaže, najbolje je da pozovite Call centar. Malo sam zbunjen, ali izađen iz radnje, ponovo pogledam sajt i pošto ispod cene lepo piše obaveštenje da je "proizvod dostupan samo u maloprodajnim objektima i ne može se kupiti preko interneta", počnem da zovem Call centar. Pozovem. Javi se snimljena traka i kaže da pritisnem taster "jedan" ako želim nešto da kupim. To i uradim. Pritisnem taster "jedan" i ... Čekam malo više od minuta, ali se ništa ne dešava, samo jednolična muzika, bez ikakvog obaveštanje da je gužva i da će se ubrzo javiti operater ili slično. Pomislim, mora da sam nešto uradio pogrešno. Ponovim još jednom, opet isto. Sad me već hvata nervoza. Ajde, još jednom, nisam baš toliko smotan, ali mora da nešto radim pogrešno. Opet ništa. Ajde da pozovem i sačekam četvrti put malo duže. Pozovem i čekam, čekam, čekam... Ni glasa ni obaveštenja, samo jednolična depresivna muzika. Posle skoro PET MINUTA prekinem vezu i vratim se u radnju.
Kažem prodavačici šta sam uradio uz komentar da ništa nisam uspeo. Zamolim je da ona pozovem Call centar. Kaže da oni nemaju telefone u radnji i počne istu priču kako oni nemaju nikakve veze sa sajtom, kako je to uzela jedna druga firma koja iste proizvode koristi prodavajući pod njihovim imenom.
E, kad je tako, lepo je zamolim da pozove šefa ili nekog s kim bih mogao da razgovaram. Ode po šeficu, koja se penje uz stepenice i čujem je kako se kikoće uz komentar: "pa, nemojte me zvati za ovakve stvari, zamislite kad bih svakom morala da objašnjavam, sami ih se rešavajte..."
Šefica dođe i ja joj ispričam sve ovo što ste već imali prilike da pročitate. Jedna cena je u radnji, druga na sajtu na kome piše da taj proizvod možete kupiti samo u radnji. Začaran krug. Razlika oko 400 dinara.
Usput joj pokažem da je u njihovoj radnji prava cena - sakrivena, odnosno presavijena, da kupac ne može odmah da je vidi!
Takođe, pokažem joj još jednom da na njihovom sajtu uz cenu piše da je pomenuti "proizvod dostupan samo u maloprodajnim objektima i ne može se kupiti preko interneta."
Ona mi odgovrava: Nema to veze, trebalo je da zovete Call centar.
Zvao sam, kažem i pokažem listing na mobilnom telefonu sa četiri, pet poziva njihovog Call centra, od kojih je poslednji trajao skoro pet minuta - tačnije 4 minuta i 48 sekundi.
Njen komentar me je zbunio:
- Malo ih je u Call centru, verovatno im je gužva, praznici, morate da se strpite...
Podsećam ih da sam se već načekao i nisam dočekao da mi se neko javi iz Call centra. Počinjem da dižem glas:
- Ljudi, pa šta to znači, koliko moram da čekam na otvorenoj liniji - deset minuta? Da li se tako ponaša trgovac koji želi da proda svoju robu?
Šefica vidi da sam se uzrujao i pokušava da me "uteši":
- I mi vidimo da ovo nije najbolji sistem, niti volimo što nam preko interneta odvlače mušterije, ali tako funkcioniše ovde stvari.
Uključuje se i prodavačica:
- Jao, znate koliko sam puta do sada imala ovakvu i slične situacije. Ali mi smo nemoćni.
Pa, čekajte, ako vidite da ovako ne valja, zašto ne kažete ljudima iznad vas, onima koji su to osmislili. Očigledno negde ne štima. Ja sam se kao kupac obratio prodavačica, pa šefici i obe su se složile da nešto ne valja, da nisu ni one zadovoljne, ali da to ne mogu da promene.
I šta sad? Mušterija nezadovoljna, prodavac nezadovoljan, svi nezadovoljni. I što je njima najvažnije - roba nije prodata.
Tada sam i odlučio da ovo napišem. Da pomognem tim prodavačicama kad ne mogu same, možda će neki njihovi pretpostavljeni ovo pročitati i pokušati ubuduće da reše problem i pomognu i sebi i nekoj novoj mušteriji.
Da se razumemo, mogao sam odmah da platim skuplju cenu. Umesto 1.979 koliko je pisalo, da platim 2.390 dinara. Mogao sam, ali bih se loše osećao. Ne samo zbog tih 400 i kusur dinara razlike koje nekome ne predstavljaju ništa, a nekome su mnogo novca. Već zato što bih se osećao prevarenim. Jer, ovde se očigledno radi o sitnoj "prevari", odnosno, pokušaju da se namami kupac da dođe u radnju, a onda plati skuplju cenu.
Na sajtu je istaknuta jedna cena i poruka da se proizvod ne može kupiti preko interneta, već samo u prodavnici, a kad odete u prodavnicu onda je druga cena?!
Ali tako vam je to u Srbiji. Cilj trgovca nije da mušterija bude zadovoljna, već da mu se "uvali" proizvod i to što je moguće skuplje, kroz sakrivene i sitno ispisane poruke i slične "prevarice".
Na stranu što te iste slušalice u Nemačkoj, Austriji lii nekoj trećoj zemlji koštaju možda i duplo manje, a znamo da su tamo plate deset puta veće. Ali to je neka druga tema.
I da ne zaboravim. Svima želim srećne praznike.
