Iz civilizacije u šator, sa struje na sveće

Zorica sa suprugom, ćerkama Anđelom i Sofijom, baka Slavkom i dedom Nikolom Bulićem već dve nedelje živi pod šatorom, koji su im u dvorištu u Drinskoj ulici, pored kuće koja je zabranjena za upotrebu, podigli pripadnici vojske.

U Štabu za vanredne situacije kažu da je do sada postavljeno 40 šatora, a da uskoro u Kraljevo stižu još dva šlepera sa ukupno 80 šatora za stanovanje.

Objekata koji će morati da se ruše uskoro će biti dve stotine.

"Sve vreme smo ovde, nemamo gde. Komisije su dolazile, ali niko nam ništa konkretno nije rekao. U opštini su nam rekli: Idite kući! Gde je naša kuća? U šatoru"?, pita se Zorica Bićanin.

Sofija (3) zna da im je zemljotres srušio kuću i da zato spavaju u šatoru, a devetogodišnja Anđela kaže da se u hladnom šatoru loše oseća i da ne može da se opusti.

"Hladno nam je, ali nemamo kuda. Ovu kuću napravili smo 1966. godine, ja odavde ne mogu da idem nigde. Samo muž ima penziju, ja ne, ova deca su sa nama, nema posla", kaže baka Slavka Bulić.

U šatoru bez poda, koji je poklon UNHCR, dve porodice greju se oko jedne furune, jedu suvu hranu i kuvaju supe iz kesice, a umesto sijalice škilji sveća. U dvorištu pored kuće, koja je sada samo uspomena na život pre zemljotresa, improvizovali su poljski WC. Kupaju se kod komšija.

"Teško mi je, duša me boli. Ako mogu, neka nam pomognu ili neka nas puste da propadnemo. Ceo radni staž sam na železnici odradio. Bio sam mašinovođa. U kuću sam uložio sve što sam zaradio, a sada sam izgubio sve", kaže starina Nikola Bulić i ne pokušava da sakrije suze.

Zorica kaže da im je nuđen samo smeštaj na Goču, planini 30-tak kilometara od Kraljeva, što nisu mogli da prihvate zbog nerešenog prevoza za Anđelu koja ide u školu i supruga koji radi od 7 do 17 sati.

"Nadamo se, ipak, nekoj pomoći, da će neko ovo da vidi", kaže Zorica. Porodice Bićanin i Bulić kažu da ne znaju šta će kad počnu kiše i snegovi.

Iako su se raspitivali, nisu uspeli da saznaju ništa o mogućnosti da dobiju neku od montažnih kuća o kojima se poslednjih dana toliko priča u medijima. Oni bi, rekli su, prihvatili i kontejner kao privremeno rešenje, jer život na travi, bez struje i vode nije dostojan čoveka.