Atanasije optužuje, Artemije demantuje

Bojan Disić, kome se za ovaj zločin sudilo pred kosovskim pravosuđem, pobegao je sa Kosova, pa atentat na Stankovića nikada nije do kraja ravetljen, navodi ''Alo''.

Vladika Atanasije u javnom pismu upućenom Artemiju podseća da je ovaj atentat bio predmet rada sinodske komisije.

- U prvoj komisiji, još maja 2006. godine, bio sam, kao njen član, svedok Artemijevog izrugivanja i sa nama, i sa Sinodom, i sa Saborom. Ta komisija je bila upućena, nakon što su njegovi saradnici pucali na tadašnjeg sekretara Eparhije raško-prizrenske, oca Srđana Stankovića i na njegovu dečicu i popadiju, na Đurđevdan uveče, 2006. kod Zvečana. U to vreme je otac Srđan, kao odgovorni sekretar Eparhije, počeo da otkriva finansijsko-materijalne mahinacije i malverzacije tada svemoćnog nad Eparhijom i nad

Artemije bez komentara   Raščinjeni vladika Artemije juče nije želeo da komentariše optužbe navedene u Atanasijevom pismu, pravdajući se zauzetošću. Artemije nam se javio na telefon, ali čim je čuo da ga pitamo za Atanasijeve optužbe, brzo je prekinuo vezu: - Nemam vremena za to, na sastanku sam - poručio je.

samim Artemijem Simeona Vilovskog i njegovog kuma Subotičkog. Ako Artemije, kako „svedoči“ na sudu u Atini i Beogradu, „iza svega toga stoji“, onda - „ko čita, neka razume“! Kada smo ovaj stravični slučaj, zapravo teroristički čin poznat samo iz mafijaškog podzemlja, a nepoznat u dvehiljadegodišnjoj istoriji Crkve Hristove, tada predočili Artemiju, on se samo ironično podsmehnuo, kako odavno čini kad mu se činjenice iznesu na videlo - tvrdi Atanasije. On podseća da je Sabor SPC još u maju 2006. godine naredio Artemiju da „raspusti mafijašku grupu oko sebe“, ali da je on to naređenje „bezočno izigrao“.

Bojan Disić je osuđen na dve godine zatvora i 1.000 evra novčane kazne zbog, kako je istraga utvrdila, pokušaja da zastraši sveštenika. On je pomenute večeri svojim automobilom preprečio put Stankoviću, koji se sa slave vraćao u Gračanicu, i u pravcu njega ispalio nekoliko metaka.

Prema Stankovićevom svedočenju, život njega i njegove porodice spaslo je samo to što što je uspeo da brzo okrene automobil i pobegne. Slučaj ipak nikada nije do kraja rasvetljen, pošto je Disić posle izricanja presude pobegao sa Kosova, a srpsko pravosuđe se nije bavilo otkrivanjem naručilaca napada na Stankovića i njegovu porodicu.

Ubrzo posle ovog napada, vladika Artemije je smenio Stankovića, da bi ga vladika Atanasije, po dolasku za administratora u Eparhiju raško-prizrensku, ponovo postavio na mesto sekretara Eparhije. „Alo!“ je juče tokom celog dana pokušavao da stupi u kontakt sa Srđanom Stankovićem, kako bi iz prve ruke čuo njegovu verziju o tome ko je naručio oružani napad na njega i njegovu porodicu, ali se na redakciji poznate telefone u Eparhiji raško-prizrenskoj niko nije javljao.

Artemijeva informativna služba dostavila je portalu ''Vestionlne'' saopštenje u kome demantuje optužbe vladike Atanasija. U celosti prenosimo saopštenje.

NOVE NEISTINE A. JEVTIĆA

Bivši Episkop hercegovački A. Jevtić nastavlja nesmanjenom žestinom sa širenjem neistina i kleveta protiv Episkopa raško-prizrenskog Artemija i njegovih saradnika.
Tako je još jednim ”bratskim” pismom upućenom Preosvećenom Episkopu Artemiju, objavljenim prvobitno na sajtu www.spc.rs 23. novembra 2010, izneo već poznate klevete i optužbe, koje godinama ponavlja po Srpskoj Crkvi i šire.

Pored neistinih tvrdnji o milionskim svotama, krađi novca, mafijaškoj grupi, Radetu Neimaru, kanonskim krivicama, itd, ponovo se naglašava krivica za organizovanje tobožnjeg atentata na sveštenika Srđana Stankovića.

Na ovom slučaju g-din A. Jevtić insistira još od 2006, tvrdeći da su atentat na Srđana Stankovića organizovali Episkop Artemije i njegovi saradnici.

U svom nedavnom pismu ide i korak dalje, tvrdeći da ”su njegovi (tj. Episkopa Artemija) saradnici pucali na … Srđana Stankovića i na njegovu dečicu i popadiju”.
Mediji, koji su preuzeli ovu temu u obradu i plasiranje javnosti, navode ime čoveka koji je uhapšen i osuđen nakon incidenta.

Radi se o izvesnom g-nu Bojanu Disiću. G-din Jevtić ga u svojim najnovijim konstrukcijama naziva ”saradnikom” Episkopa Artemija, činjenica koja nema nikakvog dodira sa istinom.

Ko je uostalom, od zvaničnih organa, kada i kojim dokumentom, izjavio da se zaista radilo o atentatu na Srđana Stankovića, i da je tom prilikom pucano čak ”na njegovu dečicu i popadiju”, osim što to tvrdi g-din Jevtić, i što se to sugerisalo još u vreme incidenta, preko sajta manastira Visoki Dečani? Ne liči li ova propaganda, koju vodi g-din Jevtić i ostali već prepoznati, na dobro poznate principe Gebelsovske propagande?

I koji dokumenti svedoče da je Bojan Disić bio (ili da jeste) saradnik Episkopa Artemija?

Za tako teške krivice, kao što je organizovanje atentata (i njegovo izvršenje), kliricima prema Kanonima Crkve sleduju najteže kazne. Zašto se taj slučaj nije sankcionisao još tada, 2006. godine? Zašto je dopušteno da odgovorni za to tobožnje nedelo (Episkop Artemije, Arhimandrit Simeon, i drugi) ostanu nekažnjeni, i to godinama? Zašto godinama nije priložen nijedan dokaz, nego je samo neprestano ”podgrevana” atmosfera i stvarana klima javnog linča pomenutih?

Uostalom, Kanoni Crkve su jasni i u sledećem: ukoliko neko iznosi optužbe protiv klirika, pa zatim ne može da ih dokaže, on podleže kazni predviđenoj za tobožnjeg izvršioca. Saglasno tome, bivši Episkop Atanasije, trebalo je, još tada 2006, da bude kažnjen onom kaznom, koja je predviđena za nedelo što je pripisivao Episkopu Artemiju i njegovim saradnicima.

Niti je, međutim, taj slučaj ikada ispitivan i ispitan od strane nadležnih crkvenih organa, niti su ikada bilo kakvi dokazi podneti (jer i ne postoje), niti je Episkopu Artemiju i njegovim saradnicima suđeno po tom pitanju - pa shodno tome ni g-din Jevtić nikada nije došao u opasnost da podlegne kazni za zločin koji je neopravdano, a tendenciozno i smišljeno, pripisivao Episkopu Artemiju, Arhimandritu Simeonu, Predragu Subotičkom, itd.

I najnoviji slučaj sa krivicom za organizovanje tobožnjeg atentata u mnogome podseća na veoma sveži slučaj sa tzv. demantijem iz Jerusalimske Patrijaršije, od strane Igumana manastira Svetog Save Osvećenog, o. Evdokima. Potpuno je razobličeno lukavstvo i perfidnost sa kojom su organizatori spletke oko tobožnjeg demantija iz Jerusalimske Patrijašije obmanjivali javnost nekoliko dana (Saopštenje je objavljeno na sajtu uzurpirane Eparhije raško-prizrenske, a u njemu se navodi da je izvor tih informacija Srpska Patrijaršija u Beogradu!).

Tako se i u slučaju organizovanja tobožnjeg atentata, kao i u svim drugim optužbama koje se već mesecima i godinama stavljaju na teret Episkopu Artemiju, Arhimandritu Simeonu i ostalim saradnicima, na veoma lukav i podmukao način izmišljaju nepostojeće krivice, koje se zatim šire i prenose svim mogućim sredstvima, stvara se atmosfera javnog linča, da bi se na kraju dobila ”glava na tanjiru” Episkopa Artemija, Arhim. Simeona i ostalih pomenutih.

Sve ove, kao i mnogobrojne druge, višegodišnje klevete i neistine koje se nepravedno iznose, Uprava Eparhije raško-prizrenske susreće sa radošću, trudeći se da sledi reč Gospodnju: ”Blaženi ste kada Vas progone i uzasramote i reku na Vas svaku rđavu reč lažući, mene radi. Radujte se u onaj dan i igrajte…”

Istovremeno u srcu je i žalost, za gonitelje, zbog njihovog duhovnog i moralnog sunovrata, koji je vidljiv svima, i žalost, jer se izgleda i u ovom slučaju ispunjavaju reči Hristove (koje je izrekao Jevrejima): ”Vama je otac đavo, i želje oca svojega hoćete da činite; … on ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži” (Jn 8, 44).