Ako letite, pazite na kožu!

Pre leta nijadna žena nije 12 sati stavljala nikakve preparate. Vlažnost njihovih koža merena je pet puta dnevno, na aerodromu, 30 min. po poletanju, zatim 2, 4, 6 sati po poletanju. Oblasti koje su ispitivane su obrazi, čelo i podlktice.

Srećom ovo sušenje se može nadoknadii i to: -spoja, pomoću hidratantnih formulata tako što se nanose svaki sat na lice, ruke i otkrivene delove tela - unutra, tako što treba piti najmanje jendu čašu vode svakog sata. Ova popijena voda će hraniti derm i polako će se širiti sve do površinskih sljeva kojima je potrebna voda.

Rezultati su bili zapanjujući, nijedna ispitivana oblast lica i tela nakon dužeg leta nije ostala neoštećena. Samo su tri sata dovljna da bi koža postala dehidrirana i crvena.

Između polaska i sletanja vlažnost obraza pada u proseku za 20%. Samo je čelo izgledalo nešto otpornije, nakon 4 sata leta ono gubi 15% svoje vlažnosti.

Dakle, živeti 6-8 sati u kabini aviona isto je kao i hodati Saharom. Atmosfera u avionu prevazilazi čak i suvoću pustinje! Razlike u pritisku povezane sa povišenim temperaturama stvaraju uslove koji izazivaju intenzivno sušenje epiderma. Sa temperaturom blizu 26’C i sa prosečnim nivoom vlažnosti od 8% kabine aviona za kožu predstavljaju jednu od najtežih sredina.

Čak i kancelarije sa klimama, sa prosečnim nivoom vlažnosti od 20% u odnosu na avion izgledaju kao oaze. Ovaj prag od 20% je od strane američkih stručnjaka definisan kao miminalan po fizičko zdravlje. Ispod toga vazduh postaje agresivan element po zdravlje. Međutim većina letova stvara neverovatno suvu atmosferu. Nivo vlažnosti od 46% kada se avion nalazi na zemlji naglo pada na 9,8% samo dva sata po poletanju. Zbog toga koža trpi direktne posledice. Što je taj let duži isparavanje vode se ubrzava.