Krstić: Sudu je žao što nisam mrtav

Žrtve podmuklog napada: Marko Kojić i radovan Krstić

U obrazloženju predsude Sudskog veća navedeno je da "prilikom napada na kolonu, Smajić nije prišao Radovanu Krstiću, nije mu seo na grudi i pucao u usta, niti mu je naneo teške povrede".

Smajićev advokat Rifat Konjić kazao je kako "niko nije pucao Krstiću u usta na način kako je on to opisao", te kao lažna označio svedočenja Smajićevih kolega Dragiše Maksimovića i Stipe Pevića koji su potvrdili Krstićevu priču.

- Očito je na čiju stranu se stavilo tužilaštvo, na stranu ljudi koji su pobili vojnike u tuzlanskoj koloni. Verovatno trebalo da i ja budem mrtav - kazao je Krstić i najavio žalbu Vrhovnom sudu Federacije BiH.

A tog 15. maja 1992. godine, preplašeni dvadesetogodišnjak Radovan Krstić, zajedno sa 11 vojnika JNA, bez municije, puške okrenute ka dole, bio je u kamionu sa gumama.

Ranjen je, kako je pre nekoliko godina ispričao "Vestima", negde u Skojevskoj ulici, i to u obe noge. Od šoka i straha jer je preko njega pao mrtav susedni vojnik, nije osetio ništa.

Vozač koji je, takođe, bio ranjen u stomak i grudi, na sreću, bio je dovoljno snažan da prođe Brčansku maltu i nastavi vožnju sve do benzinske pumpe kod Slavinovića (oko tri kilometra od Brčanske malte prema Bijeljini). Tu se kamion prevrnuo, a Radovan našao u kanalu.
 

Bez kazne za zločin: Izet Smajić

- Prišao nam je "tamić" sa petnaestak naoružanih muslimana. Proveravali su da li smo živi. Jedan od njih mi je seo na grudi. Stavio mi je pištolj marke TT u usta i pucao.

Gledao sam ga, nesvestan onog što mi se događa. Krv me oblivala, a on je pištolj prebacio u drugu ruku i počeo da me udara po vilici - ispričao je našem listu Krstić.
 

Poslednjim titrajem svesti, shvativši da njegov ubica neće odustati sve dok u njemu ima života, Radovan je odglumio mrtvačke trzaje. Na najduži i najstravičniji trenutak u životu podseća ga izlazna rana iza desnog uva i ožiljak od dubokog reza na vilici.