Artukovićev sin se žali na očevo suđenje
On je za hrvatski "Večernji list" izjavio da mu motiv nije odbrana nijednog zločina, već to što je suđenje njegovom ocu u Americi, a kasnije i u Jugoslaviji, ličilo na lakrdiju.
Inače, Andrija Artuković je 1929. postao član ustaške organizacije. Učestvovao je u organizaciji atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine.
Tokom Drugog svetskog rata, 1941. godine, Artuković je imenovan za ministra unutrašnjih poslova novoformirane Pavelićeve NDH. Bio je neposredno umešan u genocid nad Srbima, Jevrejima, Romima i drugim manjinama.
Lično je naredio ubistvo 4.000 Srba u Širokom Brijegu 1941. Učestvovao je u otvaranju koncentracionih logora kao što je Jasenovac.
Nakon rata, pobegao je preko Blajburga, Švajcarske i Italije u Irsku i na kraju završio u Kaliforniji. Uhapšen je u SAD, gde mu se sudilo za ratne zločine, a slučaj je mirovao izvesno vreme kao rezultat pritiska Amerikanaca hrvatskog porekla, kao i Katoličke crkve.
Slučaj je na kraju, zahvaljujući tamošnjim jevrejskim organizacijama, reaktiviran i on je izručen Jugoslaviji. Sud u Zagrebu ga je 1986. osudio na smrt. Godinu dana kasnije, vlasti su procenile da je bio previše bolestan (demencija) za izvršenje smrtne kazne.
Umro je prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. u 88. godini života.
Lažni svedoci
Sada sin Andrije Artukovića kaže da je suđenje njegovom ocu bilo utemeljeno na lažima.
"Kao Amerikanac znam da nije dopušteno da se laže na sudu i da nije dopušteno da se upotrebljavaju lažni zapisnici. U slučaju mog oca, američki pravosudni organi doneli su zaključak samo na osnovu lažnih zapisnika koji su ga navodno teretili za nepostojeće zločine. Istina je da su tokom Drugog svetskog rata počinjeni masovni zločini, ali u sudskom postupku vođenom u Los Anđelesu od 1984. do 1986. sud je mog oca oslobodio svih jugoslovenskih optužbi osim za nekoliko izmišljenih dokaza koje su u lažnim zapisnicima izneli navodni očevici Bajro Avdić i Franjo Truhar", naveo je Radoslav za zagrebački dnevnik.
On je dodao je tužbu pokrenuo jer je to njegova dužnost.
"Kao američki državljanin koji vidi da se zakon krši, dužan sam da o tome obavestim vlasti. Pitao sam se u čemu je razlika između jugoslovenskih komunista i američkih pravosudnih organa ako i ovi drugi u demokratiji postupaju neprofesionalno", naveo je Artuković.
Prema njegovim rečima, 1959. je američki sud oslobodio Andriju Artukovića od svih jugoslovenskih optužbi za koje mu je ranije suđeno. Međutim, 1979. američko ministarstvo pravosuđa otvorilo Kancelariju za specijalne istrage (OSI) preko koje je izručeno nekoliko stotina nacista, oduzeto im je američko državljanstvo i zabranjen ulazak u SAD.
Jevreji pomogli
"Uz znatnu političku podršku Kongresa i jevrejskih zajednica, OSI je početkom osamdesetih imao godišnji budžet od tri miliona dolara, a na istragama je radilo 50 osoba. Zaposleni u ministarstvu pravosuđa putovali su u Beograd i nagovarali jugoslovenske vlasti da obnove zahtev za Artukovićevo izručenje", navodi Radoslav.
On je bio iznenađen kad je pronašao dokumente koji su potvrdili da otac nije izručen zato što je to Beograd tražio, nego zbog pritiska Vašingtona na Beograd da to učini.
"Američke vlasti odlučile su da umesto proterivanja traže izručenje jer je taj proces brži, a otac je bio fizički slab i mogao je brzo da umre. Jugoslavija je tada bila komunistička diktatura i znali su da Artuković od svojih bivših neprijatelja ne može da očekuje pošteno suđenje. Oni su, dakle, izručenje sproveli uz povredu niza svojih, američkih propisa", ističe Radoslav Artuković.