Veće cene, manje mleka
Milosavljević je ocenio da je potreban dogovor o konkretnijim značajnijim stimulacijama stočarstvu, o stvaranju sistema koji će obezbediti u narednim godinama dovoljne količine mleka i mesa.
Prema Milosavljevićevim rečima, kada je u septembru doneta uredba u toj oblasti, tada je rečeno da, ako ona ne da rezultate, jedino preostaje mera interventnog uvoza mleka.
Uvoz mleka delom obavljaju trgovci, ali je nedovoljan, jer je u prethodnih mesec dana uvezeno oko 800.000 litara mleka, što je četvrtina ili petina nedostajućih količina mleka na tržištu, rekao je Milosavljević u emisiji "Kažiprst" RTV B92.
Doprinos stočarstva bruto domaćem proizvodu poljoprivrede Srbije je oko 30 odsto, za razliku od razvijenih poljoprivrednih zemalja, gde je oko 50-60 odsto, naveo je Milosavljević, navodeći i da država, ni budžet, nisu obezbedili dovoljno sredstava za premije za mleko.
|
Na pitanje vezano za napise da su Belgijanci kupili "Deltu", odnosno lanac "Maksi", Milosavljević je odgovorio da su ga posetili predstavnici belgijske kompanije "Delez" pre dve do tri sedmice i da je saznao od njih da su zainteresovani i da "razgovaraju sa 'Deltom' o preuzimanju jednog dela akcija vlasništva nad 'Delta maksijem'". |
Suština problema je u tome što su seljaci, proizvođači, stočari nezadovoljni, jer je u poslednjih nekoliko godina agrarni budžet usmeren pre svega ka ratarskoj proizvodnji i đubrivu, rekao je Milosavljević.
Na pitanje novinara da li će biti mleka od subote u prodavnicama (od 20. novembra najavljeno je poskupljenje mleka) , Milosavljević je odgovorio da sa "ovim povećanjem cena ne znači da će svuda i na svakom mestu biti dovoljne količine mleka" i da postoji problem "primarno u Beogradu".
On je podsetio da je cena ulja snižena sa očekivanih 145-154 na 119-120 dinara za litar, da ulja danas ima dovoljno i da će ga biti, jer ovogodišnji rod suncokreta obezbeđuje ne samo pokriće domaćih potreba, nego će i tridesetak odsto proizvodnje biti izvezeno.
Ministar je, govoreći o cenama uopšte, kazao da će inflacija u ovoj godini biti za jedan do jedan i po odsto iznad gornje granice projektovane za ovu godinu.
Razlozi su rast evra, odnosno obezvređivanje dinara, enormni rast cena poljoprivrednih primarnih proizvoda i poskupljenje energenata, koje je bilo veće od projektovanog, dodao je on.