Više od pola Srbije neće u EU!

Predstavnici vlasti smatraju da i pored ovog rezultata podrška građana EU nije opala i da je reč o "drugačijoj metodologiji istraživanja", dok "evroskeptici" smatraju da je takav rezultat posledica razočaranja građana u neispunjena obećanja vladajuće koalicije.

U predstavništvu "Galupa" u Srbiji nisu želeli da otkrivaju više detalja o istraživanju, osim da su do podatka da podrška građana za EU iznosi 44 odsto došli na osnovu pitanja - da se sutra održava referendum za ulazak Srbije u EU, da li biste glasali za.

Programski direktor "Cesida" Đorđe Vuković podseća da je prema njihovim novijim istraživanjima podrška ulasku u EU iznosila i do 70 odsto.

"Ne mogu da komentarišem 'Galupovo' istraživanje, jer ne znam koju su metodologiju primenili. Mi smo do rezultata od dve trećine onih koji su za EU došli tako što smo računali samo ispitanike koji su hteli da se odluče", rekao je Vuković.

Da je reč o "metodologiji", a ne o padu poverenja građana Srbije u EU veruje i predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga.

"Samo sam čuo za taj podatak, ali pretpostavljam da je 'Galup' u svoje istraživanje uračunao i one koje se nisu izjasnili po pitanju evropskih integracija, pa je zato procenat onih koji su za EU manji. Smatram da je podrška građana ulasku EU porasla, pogotovo posle prosleđivanja kandidature", kaže Varga.

S druge strane, potpredsednik DSS Slobodan Samardžić ističe da je pad popularnosti EU očigledan.

"S jedne strane imali smo gubitak Kosova, a s druge strane imate razočaranje građana neuspehom evropskih integracija, koje su predstavnici vladajuće koalicije obećavali u predizbornoj kampanji. Podsetiću da je Tadić obećao kandidaturu do kraja 2008. Osim toga, imamo i drastičan pad standarda građana, tako da je logično da je podrška EU opala", zaključuje Samardžić. 

Dve trećine Srbije protiv nezavisnost Kosova i Metohije

Ovo smatra 67 odsto naših građana koji su učestvovali u istraživanju. Uprkos teškoj ekonomskoj situacji u zemlji, 77 odsto Srba izjavilo je da želi da ostane u Srbiji, dok 19 procenata vidi bolji život u inostranstvu. 

Efekti finansijske i ekonomske krize još uvek se osećaju u Srbiji, pokazalo je istraživanje, tako da je 78 odsto ispitanika izjavilo da jedva dočeka kraj meseca.

Ni komšijama se ne ide u Evropsku uniju     Trend pada evroentuzijazma postoji i od ostalih država Zapadnog Balkana, pokazuju rezultati "Galupovog" istraživanja. Odnos prema EU u 2010. godini imao je negativan trend i u Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji. U Hrvatskoj je procenat onih koji se eksplicitno protivi ulalsku te države u EU za godinu dana porastao sa 28 na 32 odsto, a čak 38 ispitanih je potpuno indiferentno prema evrointegracijama. U Makedoniji je podrška pristupanju EU u 2010. opala sa 62 na 60 odsto, a u Albaniji sa 88 na 81 odsto. I pored rastućeg evroskepticizma u većini država Zapadnog Balkana, jedino bi u Hrvatskoj u slučaju raspisivanja referenduma za pridruživanje EU broj onih koji bi glasali "protiv" bio veći od broja glasova "za": 43 prema 38 odsto. Građani ostalih država Zapadnog Balkana, kao i žitelji Kosova i Metohije, iz godine u godinu pokazuju sve veći evroentuzijazam: u Crnoj Gori je podrška evrointegracijama porasla sa 67 na 73 odsto, u BiH je za dve godine podrška ulasku u EU porasla sa 48 na 69 odsto. Kada je reč o očekivanju datuma pristupanja EU, u Srbiji je zabeležena manja promena, budući da je za godinu dana taj datum pomeren sa 2016. na 2017. godinu. "Galupovo" istraživanje "Balkan monitor", inače, od 2006. godine beleži konstantan pad evroentuzijazma u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj. U Srbiji je 2006. godine čak 61 odsto ispitanih smatrao da je priključivanje EU dobro za njihovu državu, a danas tako misli 17 odsto manje anketiranih. U Srbiji je, kako je utvrđeno istraživanjem, u porastu broj onih koji su eksplicitno protiv EU, i danas je takvih 17 odsto.

Ljudi u Srbiji su najpesimističniji kada je reč o ekonomskom razvoju njihove zemlje - 70 odsto ispitanika, za četiri odsto više u odnosu na 2009. godinu, smatra da se ekonomska situacija pogoršala. Svetlo na kraju tunela se ipak nazire, jer 45 odsto ispitanika, najveći procenat u regionu, veruje da će pronaći posao za godinu dana.

Pored Makedonaca, Srbi u njavećem procentu smatraju da bi u narednih pet godina moglo da dođe do izbijanja rata u regionu. Čak 24 odsto ispitanika smatra da će do rata doći verovatno ili sigurno, dok 64 odsto smatra da bi veze sa susedima trebalo da budu snažnije. Samo 13 procenata je izjavilo da je dobra ideja da Srbija uđe u NATO, dok se 52 odsto usprotivilo toj ideji.

Od anketiranih 37 odsto ispitanika smatra da vlasti ne mogu da pronađu Ratka Mladića, jer se krije u inostranstvu, dok je 35 procenata uvereno da vlasti znaju gde je, ali ne žele da ga uhapse.

Istraživanje je rađeno u junu i julu ove godine na uzorku od 7.000 ispitanika u regionu, a u Srbiji je anketirano hiljadu građana. "Galup" je Kosovo i Metohiju tretirao kao zasebnu statističku celinu, tako da je i na toj teritoriji ispitano hiljadu osoba. Ovo "Galupovo" istraživanje bavilo se i podrškom koju državnici u regionu imaju među svojim stanovništvom, što je pokazalo da je predsednik Srbije Boris Tadić najnepopularniji predsednik.

Prema delovima ispitivanja javnosti, koji su se pojavili u medijima, građani Srbije ne samo da nisu za EU, već ne podržavaju ni ulazak u NATO savez. Kakvo je opredelenje građana o mnogim društvenim pitanjima saznaće se tokom dana, pošto celokupno istraživanje bude predstavljeno u Briselu.