Poželjni neženja čiča Milisav

"Živim sam, ali nisam usamljen. Zdravlje mi je još dobro, i okružen sam pažnjom prijatelja - i starih i mladih. Gotovo svakog dana sam u gradu, a obavljam i dužnost člana Saveta Mesne zajednice, pa mi nije potrebno nikakvo rame za plakanje, kao ni dušebrižnici", kaže Milisav.

On kaže da ga posle novinskih napisa i pojavljivanja na lokalnim TV stanicama oposedaju mnoge potencijalne udavače. 

"Očigleno, neke nesrećnice pomislile su da sam senilni starac koji ne zna šta će s parama. Dolaze mi čak u pratnji tobože rođaka, koji su im neka vrsta menadžera, ali, čim malo porazgovaramo, shvate da su promašili adresu, pa se brže vrate nego što su došli. A, stižu iz raznih krajeva Srbije, pa i iz Republike Srpske", priča svoju muku Alimpić.

Kaže da se u tim situacijama drži kao džentlemen, pa  čak i kada gospođe koje mu nude brak predlože nešto što je, kako kaže, krajnje neprimereno. Tako mu je jedna od njih, koja je u pratnji “rođaka” došla iz Dvorova, rekla da prihvata nasledstvo - dve kuće, zemlju i penziju, ali ne i da izlazi javno sa njim, jer je mlađa 50 godina, pa se stidi.

"E, njoj sam morao, krajnje ljubazno, da kažem kako bih se i ja, možda, postideo da izađem sa njom, jer i danas mogu kraj sebe da imam ženu koja je od nje poprilično mlađa", kontrira Alimpić, ističići da se ne plaši prevara i podvala, jer je, kaže, prošao sito i rešeto, a bračne ponude shvata prvenstveno kao pohlepu.

Kome će ostaviti imovinu - poručuje na kraju - tek će se videti i čuti. Zasada, kako kaže, još je rano da o tome razmišlja. 

Milisav je postao poželjni neženja pošto se čulo da je zastaklio porodičnu grobnicu, stavio sijalicu i prikačio rešo. Sve to da bi, kada je hladno i loše vreme, mogao udobno da sedi pored svojih najmilijih.