Bacila indeks zbog mikrofona

"Ako preživimo, obećaj mi da ćeš uvek voleti i da me nikada nećeš ostaviti samu", šaputala je Biljana. "Obećavam ti, sve će biti dobro, izvući ćemo se", tešio je Aleksandar svoju dragu. Na sreću, sve se dobro završilo. Biljana nam je ovu pomorsku avanturu sa Acom ispričala jer se često priseti tog krstarenja duž obale Grčke otkako je "bela udovica".

Spasla muža od tapkaroša Biljana nam kaže da će Aci na "Farmi" najviše nedostajati gledanje fudbalskih utakmica na televiziji ili odlazak na neki stadion. - Prilikom jednog našeg gostovanja u Engleskoj, gde smo pevali našim iseljenicima u Birmingemu i Londonu, Aca je poželeo da pogleda neku utakmicu engleske Premijer lige, ali su karte bile unapred rasprodate.   Engleski tapkaroši su nudili karte po 300 funti, moj Aca je počeo da prevrće džepove i da ga nisam zgrabila za ruku i odvukla od stadiona da šetamo i gledamo izloge radnji u Londonu, dao bi lepe pare za 90 minuta svog uživanja. Kupila sam tada u Londonu ono što sam želela i planirala, gomilu pravog engleskog čajnog keksa! Moj muž i ja prestali smo da pijemo kafu i prešli na čaj, u našoj kući svakodnevno pravimo poslepodnevnu englesku ceremoniju ispijanja čaja.

Njen suprug Aleksandar Aca Ilić je već mesec i po dana na "Farmi" u Lisoviću, selu nadomak Beograda. Aca je postao VIP seljak, a Biljana samuje. Doduše, društvo joj pravi sin Ivan (11), ali samo kad nije u školi, sa drugarima ili za kompjuterom.

- Eto, moj Aca nije ispunio obećanje koje mi je dao na brodu koji umalo nije potonuo - smeje se Bilja.

- Moram da priznam da mi moj suprug sada strašno nedostaje. I ranije smo se razdvajali i po mesec dana zbog posla, ali je to bilo drugačije. Sada mi smeta što mogu da ga vidim na TV ekranu, a ne mogu da razgovaram sa njim. Verovali ili ne, sednem u fotelju i dok ga gledam počnem da mu se jadam kako loše spavam, kako sam malo nazebla, kako nas naši prijatelji iz inostranstva zivkaju telefonom da pitaju gde ćemo da pevamo za Novu godinu.

Pazim samo da me Ivan ne zatekne kako pričam sa televizorom. Ponudili su nam da na "Farmu" uđemo zajedno. To nije dolazilo u obzir. Odrasla sam na selu, znam sve seoske poslove, ali smo zaključili da će to Aci biti interesantnije.

Susret sa Radmilom Babić

Bilja je odrasla u selu Grejač, nadomak Niša. U porodici Jevtić bilo je 17 članova.

- Sećam se da smo živeli u kući koja nije bila velika, nije bilo struje, rano smo odlazili na spavanje, a ustajali u cik zore. Stariji su odlazili na njivu ili na posao u Niš, a mi mlađi u školu. Kad bismo došli iz škole, ručali bismo, a onda pravac bašta ili njiva. Brala sam kukuruz, kopala, čistila štalu, muzla krave...

Samo nisam pevala! Verovali ili ne, u to vreme nisam ni znala da lepo pevam. Kad smo išli na mobe, u selu je bio jedan tranzistor, pa smo slušali pesme dok smo krunili kukuruz. Da budem iskrena, jedva sam čekala da završim osmogodišnju školu i upišem u Nišu neku srednju kako bih se oslobodila motike i ašova.

U Nišu je krenula u srednju elektrotehničku školu. Upisala se u KUD "Veljko Vlahović", igrala je, a uz igru je i propevala. Šef orkestra nije mogao da veruje svojim ušima da ima devojku koja tako dobro može da peva izvorne narodne pesme.

Dedina fioka - Prvu veću sumu sam odnela kući da se pohvalim dedi i ocu. Sećam se da je deda imao svoj astal sa fiokom koja se zaključavala i gde je čuvao pare koje su ukućani zaradili i delio ih prema potrebi. Moj otac Života radio je kao vozač u hitnoj pomoći u Nišu, nagledao se svega i svačega i uvek mi je govorio, čak i kad sam postala estradna zvezda: "Eto, da si završila Mašinski fakultet, sada bi imala svoj poslić i sigurno parče hleba."

- Postala sam solistkinja KUD-a, počela da pevam, ali ni tada nisam sanjala da postanem pevačica. U Beogradu se u dvorani Doma sindikata održavala muzička priredba "Autobus u pola šest" gde se svake godine birao prvi glas Srbije. Otišla sam da predstavljam Niš, otpevala pesmu "Ankica ovce čuvala" i pobedila.

Trebalo je kao nagradu da snimim ploču, pa me je pod svoje uzela pokojna Radmila Babić, tekstopisac i supruga pokojnog Milana Babića. Nagovorila je mog oca da me pusti da povremeno budem kod nje u Beogradu. Bilo nam je lepo, ona je još uvek bila devojka, pa smo skitale, upoznavala me je sa pevačicama i pevačima, bila sam na sedmom nebu.

Ali, moje snimanje ploče se odužilo ili nije bilo prave pesme za mene ili se nije dopadala muzičkim urednicima PGP RTB. Upoznala sam hitmejkera Dragana Aleksandrića i sve je krenulo.

Komponovao mi je osam pesama i album prvenac objavio mi je "Diskoton" iz Sarajeva. Usledio je i drugi album za istu izdavačku kuću, ali mi se treći pozlatio, vinuo me do zvezda. Pesma "Evo ti srce na dlanu" postala je hit 1983. i nije silazila sa prvih mesta top-lista pune dve godine. Bila sam tada student Mašinskog fakulteta u Nišu, ali sam zavrljačila indeks. Moje slike su punile naslovne strane novina i časopisa, pisali su o meni da fenomenalno izgledam i isto tako pevam.

Romansa na turneji

 

Nije se nadala da će pesma "Evo ti srce na dlanu" prvo postati hit među našim iseljenicima u Americi. Desilo se da u vreme dok se album sa pesmom "kuvao" dobije poziv da gostuje u Americi. Naši zemljaci su je dočekali kao megazvezdu jer dok je bila na putu do SAD album se pojavio u Jugoslaviji, pesma zavrtela na radio stanicama i oni su je proglasili za pesmu decenije decenije.

- Kad se setim tog gostovanja, smejala bih se i plakala u isto vreme. Pesmu sam pevala našim zemljacima u Americi, bolje rečeno, oni su je pevali meni, bio je delirijum na svakom koncertu samo kad bih ispružila dlan prema njima. Kad sam se vratila kući, sestra Svetlana mi je grleći me na pragu kuće rekla: "Šta uradi to, Biljo, vesti na radiju ne možemo da slušamo, svakih deset minuta čuje se tvoja pesma." Snimila sam do sada 14 albuma, imala mnogo hitova, ali je "Srce na dlanu" moja lična karta.

Tolerantni vođa - Kada smo se Aca i ja venčali, živeli smo u stanu od 60 kvadrata u Beogradu, zajedno smo išli na turneje, pevali na svadbama i ispraćajima u vojsku. Pare smo trošili nemilice. Onda sam počela da štedim, sagradili smo vilu, kada se rodio Ivan imali smo dovoljno da ne razmišljamo šta ćemo i kako ćemo.   Kao i u svakom braku, i u našem je bilo uspona i padova, ja sam tolerantna osoba, u horoskopu sam Vaga, pa sam smirivala svaku bračnu oluju. Ponekad Aca kaže da sam pravi vođa. Baš je tako, imala sam 11 godina kad sam se zadevojčila, svi moji vršnjaci bili su još deca, pa sam ja bila kolovođa u svim nestašlucima.

Biljin i Acin brak važi na jedan od najstabilnijih na estradnoj sceni. - Žao mi je što Aca nije bio tu da proslavimo 21 godinu braka. Svih ovih godina nismo to propuštali, uvek smo pravili feštu kao da smo taze mladenci. Acu sam zvanično upoznala početkom osamdesetih godina, ali je on počeo da baca udicu kada me je sreo na muzičkoj priredbi "Raspevana jesen" u Kragujevcu. Stalno priča kako se seća da sam imala crvenu haljinu i bele čizmice i kako nije mogao oči da skine sa mene.

Zamolio je Radmilu Babić da ga upozna sa mnom, ali ga je ona oladila. Posle mi je rekla: "Onaj Ilić hteo je da se upozna i priča sa tobom, ali sam mu rekla da ne sanja o tome." Priznajem da sam i ja počela tada da bacam farove, Aca je bio mlad, lep, stasit i brkat, dopao mi se. Ali, morali smo da sačekamo malo da nas Amor spoji.

Godinu dana kasnije, 1986, menadžer mi je predložio da napravimo veliku turneju po Jugoslaviji i da bi bilo dobro da sa mnom krene i neki pevač, da će to biti publici interesantno. Kao iz topa sam predložila da to bude mlađani Aleksandar Ilić. Eto, samo što je turneja počela, mi smo se zbližili i zavoleli...

Tri godine smo se zabavljali, a onda se venčali, rodila sam Ivana, pa mi se uvek čini da pored svoja dva muškarca imam devet života, svaki dan je za mene praznik.