Ubija' vampire i holesterol
Beli luk se uzgaja više od 4.000 godina, a poreklo vuče iz daleke Azije. U starom Egiptu bio je jedan od neophodnih stvari koje treba poneti u drugi svet, a poklanjao se i kao znak pažnje.
U antičkoj Grčkoj najviše se propisivao kod plućnih bolesti, a koristio se za lečenje kolere, kuge, tifusa, dizenterije, upale pluća, bronhitisa i tuberkuloze, kao i za lečenje kašlja i glavobolje.
Prepisivao se i za sprečavanje, ublažavanje i lečenje različitih tegoba, u borbi protiv starenja, a njime se lečila i impotencija. Poznato je da se koristio i u borbi protiv vampira.
U vreme prvog svetskog rata, u nedostatku antibiotika, beli luk se koristio na bojnom polju za dezinfekciju rana i sprečavanje gangrene. Sovjetska vojska ga je koristila u tolikoj meri da mu je nadenula i nadimak - 'ruski penicilin'.
Sadrži više od 200 biološki aktivnih materija, s tim da su lekovite i začinske materije većinom u lukovici: eterična ulja, vitamini A, B1, B2 i C, minerali - kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen, aminokiseline, enzimi, inulin, adenozin i alicin koji nastaje iz Alina delovanjem enzima.
Alin kao glavni sastojak belog luka je spoj iz kojeg u organizmu nastaju sumporni spojevi koji mu daju karakterističan miris.
Alicin se razgrađuje na manje sastojke koji reaguju s crvenim krvnim zrncima i stvaraju spoj koji opušta krvne žile i omogućava dobar protok krvi. Osim toga, smanjuje pritisak i omogućava da se putem krvi prenosi više kiseonika do organa, te tako olakšava rad srca. Ipak, prevelike doze mogle bi prorediti krv i uticati na krvarenje.
Smanjuje nivo holesterola u plazmi, odnosno deluje na povišenje koncentracije zaštitnog holesterola i deluje preventivno na razvoj malignih bolesti.
Utvrđen je i učinak na širenje krvnih sudova, normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad srčanih krvnih žila i pospešuje probavu i rad želuca, podstiče rad jetre, bubrega i prostate, koristi se u lečenju gripa i bronhitisa, herpesa.
U kulinarstvu, upotrebljava se sušen, čist ili u začinskim mešavinama, a koristi se i list mladog luka.
Spaja se gotovo sa svim namirnicama.
Dodaje se supama, umacima, mesu i neizostavno ribi, a njegova pikantnost izrazito dolazi do izražaja kao dodatak svežem siru.
Odličan je dodatak salatama, a kao jednostavno predelo, poslužuje se nariban na preprženi hleb koji se potom premaže maslacom i posoli. Ako želite jači miris i ukus, dodajte ga pri kraju kuvanja.