Majka: Iskreno, ne znam gde je Đorđe

Istražni organi sumnjaju da je reč o lobanji malog Andrejića, i sada se traga za ostalim delovima tela. Tek kada i oni budu pronađeni, znaće se na koji je način, ako je reč o Đorđu, dete ubijeno.

U ataru sela Majilovac, gde je pronađena ljudska lobanja za koju se sumnja da pripada dečaku nestalom 22. jula, i u utorak su nastavljene pretrage terena. Istražni organi očekuju da će na ovom mestu otkriti i ostale delove tela.

- Pretraživanje terena nije dalo rezultate. Nastavljamo potragu i narednih dana - izjavila je Jasmina Tišma, portparol Policijske uprave Požarevac.

U Višem sudu ćute i čekaju na rezultate ispitivanja sa Biološkog fakulteta u Beogradu. Na ovom fakultetu već postoje uzorci DNK roditelja nestalog dečaka, čijim poređenjem se može utvrditi da li je lobanja njegova ili nije.

Da ne zna šta se dogodilo sa dečakom, majka Marina Andrejić, koja je najpre priznala da je ubila sina motikom, a potom nije mogla ničega da se seti, napisala je suprugu Dejanu u poslednjem pismu iz pritvora. Pismo su, pre nego što je dospelo u njegove ruke, pročitali svi nadležni organi, kako im nešto ne bi promaklo.

- A, da znate da bih mnogo volela da se reši ovaj slučaj sa Đorđem - navodi se u pismu, koje je stiglo istog dana kada i vest da je u ataru mesta Beljanica pronađena lobanja. - Sin mi jako nedostaje. Volim ga neizmerno, i ti to Dejane znaš. Jednostavno, svi mi nedostajete. Čak i ta kuća gde sam provela mladost, i lepe i ružne stvari. Iskreno, iz srca ti kažem da ne znam šta se izdešavalo. Kunem se! Samo je činjenica da našeg Đorđa više nema, ali tu stvarnost ne mogu da prihvatim, niti ću ikad moći.

U pismu pisanom ćiriličnim slovima, urednim rukopisom, Marina moli supruga da joj uplati novac kako bi kupila sredstva za ličnu higijenu. Istovremeno, moli ga da joj "ne okreće leđa", jer sve teško podnosi.

- Meni je ovde mnogo teško bez svih vas, a naročito bez mog Đorđa, za koga ne znam ni gde je - navodi majka dečaka.

U istom pismu, ona se posebno obraća ćerki Anđeli. Poručuje joj da ju je sve slomilo, da nema volje za životom.

- Više ne znam šta znači smejati se. Plačem svakodnevno, skoro po ceo dan - završava Marina.