Kineska deca se više ne igraju
Kineska politika "jedna porodica - jedno dete" je primorala roditelje da o budućnosti i životnom uspehu svog jedinčeta vode posebnu brigu, tako da su mališani u Kini, od najmlađih dana do najviših škola, naučeni da gotovo sve vreme provode u učenju i da su im knjige prijatelji.
"Deca su pod tako velikim pritiskom da budu dobra u svemu. Postoji kineska poslovica: Svaki roditelj želi da njegov sin bude zmaj, a ćerka da bude feniks", izjavio je za Rojters Li Hongjan, koji godišnje plaća oko 68.000 juana (9.960 dolara) za boravak deteta u dvojezičnom internacionalnom obdaništu.
Prošle nedelje, povodom obeležavanja dve decenije Konvencije UN o pravima deteta i Svetskog dana deteta, brojne grupe za prava čoveka su upozorile da je deci u Kini ugroženo pravo na igru.
"To je ono što obično nazivamo ''zaboravljeno pravo'', jer odrasli smatraju da je takvo pravo luksuz, ne shvatajući da je to neohodnost", izjavila je Kirsten Di Martino, šef kancelarije Unicefa u Kini.
Deca u Kini se u proseku igraju jedva pola sata dnevno, a oni najtalentovaniji za nauke jedva pola sata nedeljno. Najtalentovanija deca se najmanje igraju: u jednoj školi za talente u Pekingu radna nedelja je sedam dana.
|
Politika "jedna porodica - jedno dete" uvedena je u Kini 70-tih godina kako bi se smanjila demografski upozoravajuća situacija u najmnogoljudnijoj zemlji. Jedino je roditeljima u zaostalim seoskim sredinama, kao i pripadnicima nacionalnih manjina, bilo dozvoljeno da imaju dva deteta. Ono što najviše zabrinjava, zbog čega planira zaokret u dosadašnjoj porodičnoj politici jeste neravnoteža između muške i ženske populacije. |
"Postoji i plus i minus ranog upisa na koledž", kaže desetogodišnji Vang Šaohan, spremajući prijemni.
"Negativna strana je što na univerzitetu nismo starosne dobi kao većina, a pozitivna strana je što brzo napredujemo", tvrdi taj mališan, pozivajući se na reči svoje majke da je "najlepše studentsko doba".
"Zato ona i želi da i ja što pre budem student", kaže Vang.