U Americi 6.000 srpskih naučnika

Srpski đaci ponovo su osvetlali obraz domovine, ovoga puta na "Matematičkom višeboju" u Moskvi, gde su među 68 ekipa iz Evrope i Azije osvojili 12 medalja - pet zlatnih, četiri srebrne i tri bronzane. Učenici Matematičke gimnazije su u Moskvi načinili još jedan podvig, osvojivši u ekipnom takmičenju prvo mesto što im je donelo epitet apsolutnih pobednika.

Da li ih čeka ista sudbina: Polaznici Matematičke gimnazije iz Beograda u Moskvi

 

Mladim umovima se, zavidnim internacionalnim uspehom, otvara put karijere na razvijenom Zapadu, jer kako je pokazalo istraživanje, Srbija je po kriterijumima brine li o talentima i pokušava li da ih zadrži ili vrati u domovinu, na 136. mestu od 139

zemalja. Od suseda je iza nje samo Bosna i Hercegovina.

Polovina naučnika napustila je Srbiju zbog loših uslova i niskih primanja. Svaki peti razmišlja o odlasku, a polovina od njih je mlađa od 35 godina, pokazuje anketa koju je među naučnicima sprovelo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije.

Potencijal srpske naučne dijaspore je, prema tvrdnji eksperta za migracije dr Vladimira Grečića, veći od 10.000 ljudi, a kako ističe, premašuje razmere današnje naučne zajednice Srbije.

- Srbiju je, samo u proteklih 20 godina, napustio naučni vrh. Čak 2.000 doktora nauka je u SAD, odnosno više od 60 odsto onih koji su otišli iz matice u "obećanu zemlju" za naučnike migrante - objasnio je Grečić koji je autor knjige "Srpska naučna dijaspora".
 

Među 46.757 građana Srbije kojima su SAD u periodu od 2000. do 2009. izdale useljeničke vize, deset odsto ima fakultetsku spremu. Broj naučnika i inženjera iz Srbije računajući i doktore nauka, prema njegovim rečima, premašuje 6.000.

- Samo u toku tri školske godine, od 2000. do 2002. na univerzitetima SAD doktoriralo je 253 građana Srbije, ali se u domovinu vratilo tek tridesetak - kaže dr Grečić.
Zanimljivo je i da bi se, prema anketi među 450 srpskih studenata u SAD i Kanadi, 70 odsto stručnjaka vratilo u maticu pod određenim uslovima, što, kako objašnjava Grečić, pokazuje da oni nisu otišli iz zemlje zbog novca, već zbog boljih uslova za naučni rad.

- Srbija to ne može da im pruži, jer za naučno istraživački rad izdvaja 0,3 odsto društvenog proizvoda, dok recimo nordijske zemlje odvajaju četiri odsto. U razvijenim državama, osim novca iz budžeta, u to ulažu i kompanije, jer su stimulisane olakšicama - ukazao je Grečić.