Što jača tortura, strah sve manji
Mobing u Srbiji se, prema istraživanjima, najčešće sprovodi nad zaposlenima u državnoj administraciji, odbrani, obrazovanju, zdravstvu, hotelijerstvu, transportu i komunikacijama.
Od 4. septembra postoji zakonski okvir da, bez bojazni, ugroženi rešavaju ovaj veliki problem.
Kao važan segment nove regulative, savetnica za mirno rešavanje sporova u Agenciji, Olga Kićanović ističe da onaj ko prijavi mobing ne može da dobije otkaz.
Radi olakšanja i ubrzanja procedure uveden je, prema njenim rečima, institut preventive kako bi se zaobišao sudski spor.
Kazna za zloupotrebe
|
Tu se postiže nagodba zlostavljanog sa "egzekutorom", uglavnom odgovornim licem kod poslodavca. Međutim, u tom delu su napravljeni i neki propusti.
- Zakon jeste propisao obavezu posrednika u preduzeću koji treba da reaguje na žalbu maltretiranog radnika po hitnom postupku, ali nije i sankciju ako to treće lice ne ispoštuje zakon i deluje u roku od tri do najduže 30 dana - objasnila je Kićanović.
Odgovorno lice i zlostavljani radnik mogu da postignu dogovor o izvinjenju, nematerijalnoj i materijalnoj šteti, a ukoliko mirenje preko posrednika ne uspe, preostaje sud.
- Dobro je što zakon uvodi objavu presude zbog mobinga, jer poslodavci ne vole da im se kompanija u tom kontekstu provlači kroz medije, pa se uglavnom trude da taj problem ne stigne do sudova - dodaje savetnica.
Tri "N"
Takvi se rotiraju na čelu preduzeća uz pomoć političke pripadnosti i koalicionih dogovora, pa treba uvesti da osuđeni za mobing ne mogu tri do pet godina da vode neko preduzeće - smatra Kićanović. |
Zanimljivo je da do usvajanja zakona mnogi zaposleni u Srbiji nisu bili svesni da su predmet mobinga nadređenog.
Tek kada su u medijima čuli nešto više o tome počeli su da se javljaju ne samo Agenciji, već i nevladinom sektoru posvećenom ovom i drugim vidovima zlostavljanja.
Osim neznanja, presudan za ćutanje bio je i strah da će ostati bez radnog mesta koji je, prema istraživanjima u Srbiji, prvi na listi, čak ispred straha od smrti.
Tačan broj onih koji traže pomoć zbog maltretiranja nije poznat jer, kako kaže Olga Kićanović, ne postoji jedinstvena baza podataka.
Osim Agencije za mirno rešavanje sporova i Ministarstvo rada u proseku dnevno nazove pet do šest žrtava nadobudnih šefova.
Viktimološkom društvu Srbije se za dan javi troje do četvoro, a rukovodilac Službe za žrtve u tom društvu Jasmina Nikolić objašnjava da ljudi najčešće pitaju kako da se zaštite, jer zakon nije lak za tumačenje, pa se osim visokoobrazovanih ostali teško snalaze.
Udruženje "Stop mobing" prošle godine imalo je 1.281 prijavu, od čega se 684 odnosilo na maltretiranje poslodavaca u državnom sektoru, a 597 u privatnom. Među njima je 729 žena i 552 muškarca.
Najugroženija je starosna grupa od 20 do 30 godina, potom od 40 do 50, dok su nadređeni zlostavljali i 11 radnika starijih od 60 godina. Kao uzrok, u ovom udruženju ističu lošu radnu klimu, zavist, zlobu, neprijateljstvo i pritiske.
Koliko je reč o opasnoj pojavi, ne samo po psihičko zdravlje, govore i podaci da su neki od radnika trpeli i batine, skrivajući modrice da bi zadržali posao. Mobirani radnik, ukazuju stručnjaci, zapada u alkohol, nasilje u porodici i bolest, što nanosi štetu i poslodavcu.
Psiholog Vera Kondić iz "No mobinga" objašnjava da se zbog mobinga javlja više žena, gotovo dve trećine u odnosu na ukupan broj.
Atak na zdravlje onih koji trpe maltretiranje na poslu je veliki a, kako kaže Kondić, u tim slučajevima obično se javlja nesanica, anksioznost, depresivnost, nesigurnost i gubitak samopouzdanja. Posledica toga je ulazak u ozbiljnu bolest, poput kardiovaskularne, šećerne i oboljenja tiroidne žlezde.
Poslodavci vole vredne
Nebojša Atanacković
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković mišljenja je da se žurilo sa zakonom, pa se ušlo u grešku da je baziran na konfliktu poslodavac - zaposleni.
Takođe, u mnogim detaljima nije jasan, pa može doći do zloupotreba.
Uz to, Srbija nema ozbiljan pravni sistem, tako da sporovi mogu da traju godinama.
|