"Deltina" imperija pod skutima vlasti

"Delta holding", kompanija Miroslava Miškovića, ostvarila je najveći prihod u prošloj godini u Srbiji, objavila je "Ekonomist medija grupa". Lane je ova kompanija zabeležila rast poslovnih prihoda za 8,2 odsto u odnosu na 2008. godinu, a prihodi su joj porasli sa 148,5 na 160,7 milijardi dinara.

U "Ekonomistu" su istakli da su podatke o poslovanju dobili iz Centra za bonitet i da to ne znači da je "Delta" i najbolja firma. Milan Ćulibrk iz "Ekonomist medija grupe" kaže da je jedini kriterij bio ostvareni prihod kompanije.

Zadovoljan: Mišković sa privrednicima i ministrom Milosavljevićem

- Prošle godine prvi put smo oglasili da Miroslav Mišković duguje gotovo milijardu evra. Ovo je drugačija priča, nismo ulazili u to šta ko kome duguje - kazao je Ćulibrk.

Mediji već dugo spekulišu da su "Deltina" dugovanja prema dobavljačima dostigla 800 miliona evra. To je potvrdila i dugogodišnja predsednica kompanije Milka Forcan kada je napustila firmu, ali nije navela o kojoj je sumi reč.

Stručnjaci smatraju da ukupni prihodi ne mogu da budu kriterijum na osnovu kojeg se procenjuje da je neka kompanija uspešna. Oni podsećaju da bi u obzir trebalo da se uzme i da li duguje novac i koliki su joj gubici.

U Ministarstvu trgovine "Vestima" je rečeno da ne znaju kolika su dugovanja "Maksija" ili nekog drugog trgovinskog lanca prema dobavljačima, jer to spada u domen "poslovne tajne". Takođe, nema odgovora na pitanje gde je otišlo 40 milijardi dinara subvencionisanog kredita, koji su prošle godine dobili najveći trgovinski lanci da bi ublažili nelikvidnost.

Bilo kako bilo, subvencionisani krediti nisu doprineli poboljšanju likvidnosti, tako da pojedini dobavljači čekaju i do 200 dana da bi naplatili isporučenu robu.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, u izjavi za "Vesti" kaže da su propast dobavljača izazvali karteli.

- Manje-više svaka institucija je pod partijskom kontrolom, a primer toga su tužbe koje su godinama podnosili dobavljači kojima najveći trgovinski lanac u Srbiji nije plaćao robu i po šest meseci. Nijedna od tih tužbi nije sudski procesuirana - kaže Barać.
 

Prema njenim rečima, monopol koji je stvoren na srpskom tržištu ugrožava na desetine hiljade ljudi, a još 2005. godine Antimonopolska komisija je prilikom preuzimanja akcija "C marketa" utvrdila da je "Maksi" na teritoriji Beograda zauzeo više od 40 odsto tržišta.

Dobavljači su u teškoj situaciji, kaže Barać, jer su prinuđeni da svoju robu daju najvećem trgovinskom lancu. U suprotnom, nemaju kome da je prodaju.

Dr Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da je Mišković nekad bio u velikoj ljubavi sa vodećim državnim funkcionerima, ali su se stvari promenile.

- Kao nekome ko je kupio pola Srbije i zapošljavao hiljade ljudi, država je pravila ustupke. Međutim, Mišković nije poštovao svoje obaveze, njegova dugovanja su ogromna, a privredu Srbije doveo je na rub propasti - kaže Sojiljković. Priča o dobavljačima i neisplaćenim potraživanjima dostigla je vrhunac, pa je država odlučila da promeni ponašanje prema Miškoviću, smatra naš sagovornik.
 

- Jasno je da je monopol prevršio svaku meru i sada je država na svojevrsnom testu. Treba srušiti monopol, omogućiti drugim trgovcima da dođu, redukovati uvoz i uvesti realniji kurs - navodi dr Zoran Stojiljković.