Umesto tata, Trifun me zove sin Dragan

Iz Petlovca na pistu: Nenad Okanović kao junak romana ''Poranio Milorad'' na modnoj reviji

- Kada mi je Radoš Bajić ponudio ulogu, hteo sam da je odbijem. Scenario mi je danima stajao kod kuće na stolu i nisam hteo ni da ga pogledam. Ali, pročitala ga je moja mama, dopao joj se i ubedila me da ga pročitam i sve se promenilo, a ja sam prihvatio ulogu - kaže Nenad.

Zašto niste hteli da pročitate scenario?

- Nikada mi nije bio problem da odbijem neku ulogu jer hoću pažljivo da izaberem gde ću da igram, ne želim da glumim pošto-poto. Dvoumio sam se, jer mi je sve zvučalo kao još jedna seljačka serija. Međutim, kada sam zagrebao ispod površine shvatio sam da je serija mnogo više, kao i lik sina Dragana, koji je neobrazovan i definitivno će ostati upamćen po rečenici: "Je l' tako, mamo?" Ljudima se dopala priča o zabačenom pomoravskom selu i njegovim meštanima, zato je i oborila sve rekorde gledanosti. Ljudi vole da vide kako su njihove bake živele.
 

Najavljeno je da ovim poslednjim serijalom Bajić stavlja tačku na ovu priču. Da li će, ipak, biti nastavka?
 

- Serija se već dugo prikazuje i ljudi me stalno pitaju za nastavak. Za sada neće biti nastavka koliko ja znam, ali to ne zavisi od mene. Mada, nikad se ne zna, možda bude tolika potražnja da moramo da dosnimavamo.
 

Da li vam smeta što vas mnogi poistovećuju sa likom i ne znaju vaše pravo ime?
 

- Svaki glumac voli da publika zna njegovo ime i prezime, jer su to osnovni podaci, ali je činjenica da nas publika poistovećuje sa ulogama koje igramo. Ne smeta mi da me zovu sin Dragan, jer me je ta uloga proslavila i zahvaljujući njoj sam stekao veliku popularnost. Zamislite da me niko nije ni opazio u nekoj seriji ili filmu. Čak me moj rođeni sin Trifun, koji ima dve i po godine, gledajući seriju umesto tata pozove "sine, Dragane", što mi je simpatično.
 

Kako reaguju obični ljudi kada vas sretnu na ulici ili pijaci?
 

- Prepoznaju me i pozdravljaju, često dobacuju replike iz serije. Simpatično mi je i nisam imao neprijatna iskustva. To je deo mog posla, pa popularnost tako i doživljavam. Lik koji me proslavio, sin Dragan, je pozitivac, smešan i omiljen. Ne znam kako bi bilo da sam odigrao nekog negativca.
 

Po čemu ćete pamtiti saradnju sa Radošem Bajićem. Da li je bilo nekih neslaganja na snimanju?
 

- Radoš je izuzetan, svestrani umetnik, što je i dokazao. Savršeno smo sarađivali, imao je jasnu viziju onoga što je želeo da prikaže i oštro oko pri glumačkoj podeli. Okupio je sjajnu ekipu, ne samo glumaca, već i filmskih radnika, pa je sve besprekorno funkcionisalo. Zahvalan sam mu na prilici koju mi je ukazao i na svim savetima koje mi je dao. Posle višegodišnje saradnje postali smo istinski prijatelji.