Tadiću, zašto Vukovar, a ne Jadovno?
"U Paulin Dvor odlazite, posle Ovčare, gde je sa ''agresorske'' strane pobijeno više dve stotine zarobljenih hrvatskih branitelja. Radi se, bez sumnje, o ratnom zločinu nad prethodno razoružanim braniteljima. Uvažavam svaku žrtvu, ali izabrano mesto srpskog stradanja smatram poznatim načinom minimiziranja žrtava koje je učinila hrvatska strana", podseća Bastašić u pismu.
On ističe da je u Pakračkoj Poljani pod rukovodstvom, nadzorom i uz direktno učešće Tomislava Merčepa, "isturene ruke Ministarstva za unutrašnje poslove i Vlade tadašnje Hrvatske, na najbrutalnije i najperverznije načine, za šta postoje živi svedoci, usmrćeno više od dve stotine zagrebačkih Srba, nenaoružanih i odvedenih iz njihovih stanova i kreveta".
Bastašić podseća da su ne samo Srbija, nego i Srbi u celoj tada još nepriznatoj Hrvatskoj, a i kasnije, proglašeni agresorima.
"Dakle, oni u svojim kućama i dvorištima u kojima su ih hrvatski ''branitelji'' klali, ubijali, mnoge proterivali i redom pljačkali. Podsećam Vas da su te postupke zvali ''oslobođenje od agresora'' ", navodi Bastašić u otvorenom pismu Tadiću, pred njegovu sutrašnju posetu Vukovaru.
On je dodao da je Tadić "ražalostio i izneverio potomke i poštovaoce Jadovinskih žrtava kada se nije odazvao njihovom pozivu da zajednički obeleže dan sećanja na Jadovno, prvo obeležavanje u 69 godina".
"Braća smo po jami Jadovinskoj, jer dole u bezdanu Velebita još uvek leže kosti Vašeg deda Strahinje uz kosti mojih dedova Luke i Milana i strica Steve. Iako ih nismo sahranili i nismo jame zamenili grobovima, zaslužuju barem da ih obilazimo, mesta pogubljenja obleežimo i parastose služimo", poručio je Bastašić.