"Srbi odustali od Dobrinje da bi poštedeli civile"

"S vojnom tehnikom koju su imali, Srbi su u početku lako mogli zauzeti Dobrinju“, rekao je on, dodajući da veruje da to nisu učinili jer bi bilo mnogo civilnih žrtava. Karadžić je izjavio da je cilj Srba bio da se Prvi korpus Armije BiH zadrži u Sarajevu do kraja rata.

Hadžir je, svedočeći preko video-linka, naglasio da je tokom opsade Sarajeva bilo mnogo civilnih žrtava, i Srba i muslimana, da su u njegovu bolnicu svakodnevno stizali ranjenici, među kojima su 90 odsto bili civili, i tvrdio je da je Vojska RS namerno pucala na civile, mada u naselju Dobrinja, kako je rekao, nije bilo mnogo vojske.

"Kako ste mogli pucati na civile, žene, decu? Stizala su mi deca pogođena snajperom, to nije moglo biti slučajno“, rekao je Hadžir.

Prema njegovim rečima, u Dobrinji je za 1.200 dana rata ubijeno oko 1.000 civila. On je rekao da u tom naselju nije bilo mnogo vojske i da nikad nije čuo da su "zelene beretke" koristile ambulantna vozila u vojne svrhe, ali je priznao da je to, ukoliko je tačno, moglo doprineti nepoverenju.

Govoreći o Sarajevskom tunelu, koji je prolazio ispod aerodromske piste i povezivao Dobrinju i Butmir, Hadžir je izjavio da je tunel bio veoma prometan i da su ga koristili i civili i vojska.

"Srbi nisu dozvoljavali civilima da napuste grad, nisu ostavili nikakav koridor da ljudi mogu izaći iz Sarajeva, građani su pre izgradnje tunela pretrčavali pistu i mnogi su tom prilikom ubijeni ili ranjeni“, rekao je on.

Karadžić je uzvratio da je svrha izgradnje tunela bilo logističko snabdevanje Armije BiH, a da je VRS ne samo dozvoljavala, već i tražila da se civilima omogući da napuste zonu ratnih dejstava, ali da to nije dozvoljavao tadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović.

Na pitanje bivšeg lidera RS da li je svedok znao da je Hrvat Josip Bukal, bivši fudbaler "Železničara", spasao veliki broj Srba iz Dobrinje, Hadžir je odgovorio da nije to znao, ali da veruje jer poznaje Bukala i zna da je "veliki humanista".

Karadžić je pred Haškim sudom optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH (1992-1995).