Brazil izabrao prvu ženu predsednika
Brazilci je nazivaju "čeličnom damom", u svetu je porede sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, a neki je zovu "brazilskom Margaret Tačer", prenele su agencije.
Dilma Vana Rusef rođena je 14. decembra 1947. u Belo Horizonteu, u porodici imigranta iz Bugarske koji se doselio u Brazil jer je u otadžbini bio politički progonjen kao komunista iz ranih 20-ih godina.
Kao dete je sanjala da bude balerina, vatrogasac ili umetnica na trapezu. Obožavala je dela Prusta, Zole i Dostojevskog, ali još više ideje proletarijata jer ju je u tom smeru gurala porodična situacija i tadašnja brazilska stvarnost u kojoj je bio golemi jaz između bogatih i siromašnih. Diplomirala je ekonomiju.
Za predsednika Brazila se kandidovala sa mešta šefa kabineta popularnog predsednika Injasija Luisa Lule de Silve kome su istekla dva zakonom predviđena mandata tokom kojih je Brazil uznapredovao u svakom pogledu.
Dilma je u politici od 20. godine, u redovima levičara, kao član pokret otpora Kolina, kasnije VAR Palmares, koji je rušio vojnu huntu. Neki su zvali "Jovankom Orleankom subverzije", jer je učestvovala u akcijama podmetanja bombi, pljačkama banaka i otmicama. Međutim, njeni saborci tvrde da je ona koordinisala akcije i da "nikada nije uzela pištolj ili ispalila hitac".
Bila je uhapšena 1970. i u zatvoru brutalno mučena elektrošokovima. Osuđena na šest godina zatvora, ali je kazna smanjena na tri. Na slobodu je izašla 1973, ubrzo se zaposlila u administraciji i važila za vrednu, pragmatičnu i odgovornu službenicu. Niko nije slutio dokle će dogurati.
Na političkoj sceni Brazila je poznata kao osoba koja se zalaže za opšti progres, rast proizvodnje i radnih mesta, infrastrukturne projekte, brigu o porodici i deci...
Dilma je prošle godine pobelila i opaku bolest - rak limfe i to životno iskušenje samo je dodatno ispunilo energijom i radnim elanom.