Tadić: Jutro mi počinje sa Severinom

Naime, Tadić se, tokom intervjua novinaru hrvatskog „Jutarnjeg lista“, pohvalio da u svom „ajpodu“ ima dosta novokomponovane hrvatske muzike.

Nije mogao da radi u svetioniku, ali voli Seve: Boris Tadić

- Severina možda to i ne zna, ali ja se budim s njom. Volim da slušam Severinu, ima nekoliko sjajnih pesama. Nisam je nikada sreo, ali upoznao sam njenu sestru koja živi u Beogradu - rekao je Tadić.

Upitana da „prokomentira“ ovu izjavu, Severina priznaje da je prijatno iznenađena i za „Alo!“ kaže:

- Baš lepo, drago mi je zbog toga. Rekli su mi da predsednik Tadić voli pesmu „Šta me sad pitaš šta mi je“, koju sam, inače, sama napisala. Prvom prilikom poklni ću mu svoj DVD sa koncerta u „Beogradskoj areni“ koji će se zvati „Tridesete uživo“, a na to će morati da pričeka nekih mesec dana, dok se ne odštampa. Na njemu je i ta pesma.

Inače, Boris Tadić je u intervjuu „Jutarnjem“ ispričao i da je kao mladić, negde 1981, želeo da bude svetioničar na Jadranu. Javio se na konkurs u Splitu, ali su mu rekli da bi za „taj posao radije uzeli nekoga ko ima veze s mehanikom nego diplomiranog psihologa“.

Srpski predsednik istakao je i da je njegov dolazak u Vukovar poruka svima koji žive u jugoistočnoj Evropi da događaji iz Vukovara više nikada ne smeju da se ponove.

- Davno sam odlučio da posetim Vukovar, ali sam uvek smatrao da odlazak tamo ne treba vezivati uz službenu posetu. Dolazak u Vukovar deo je moje ljudske i političke filozofije da se treba pokloniti nevinim žrtvama rata koji je pogodio područje bivše Jugoslavije, da treba zatvoriti tu tešku stranicu naših odnosa u 20. veku i okrenuti se 21. veku - rekao je Tadić.

Srpski predsednik je dodao da je dolazak u Vukovar logična posledica izvinjenja koje je već uputio svim pripadnicima hrvatskog naroda kojima je neko učinio zlo u ime Srbije i srpskog naroda.

Međutim, upitan da li se to može tumačiti kao osuda i ograđivanje aktuelne srpske vlasti od politike Miloševića, Tadić je rekao da je 5. oktobar 2000. u Srbiji označio prekid s tom vlašću i politikom.

- I građani Srbije i političke stranke koje su tada došle na vlast pokazali su neprihvatanje te politike. Srbija je prošla teško razdoblje u tom smislu i duboko sam uveren da je dostigla i katarzu. Bilo bi pogrešno reći da je Miloševićeva politika jedina izazvala stradanja, razaranja i rat, ali ja se kao predsednik Srbije mogu baviti samo onim delom odgovornosti koja je u domenu Srbije. Sve što činim doprinos je tome - kazao je. Predsednik Srbije „elegantno“ je eskivirao insistiranje novinara da prizna „da je Miloševićeva osvajačka politika najodgovornija za ratove na ovim prostorima“ odgovorom da „nije na njemu da sudi ko je najveći krivac“, već da to treba da urade istoričari i pravnici.

- Jasno je da Miloševićeva politika ima svoj deo krivice za ono što se događalo, njegova je uloga apsolutno katastrofalna za zbivanja na ovim prostorima - objasnio je srpski predsednik.