M. Furlan: Sanjam pite kod Ace pekara

NE BOOLI RUKA: Mira Furlan je dva sata potpisivala svoju knjigu

- Ovo je knjiga eseja, to su crtice o nekim spoljnim stvarima. Bila sam sigurna u pisanju, jer tekstovi nisu bili o meni, već sam klasično izveštavala sa raznih događaja, predsedničkih izbora...

Ima dosta političkih tekstova jer mi je bilo zabavno ući dublje u sve to, a i da Ameriku sagledam iz nekog drugog ugla. Bila sam pravi strani dopisnik iz SAD, što me je i zabavljalo. Ovo je u stvari jedan dokument prošlog vremena - kaže Mira Furlan za "Vesti".

Zašto se knjiga zove "Totalna rasprodaja"?
- To je naslov jednog od tekstova u knjizi. To nije bila moja, već ideja urednice Lidije Kusovac. Inače, ovo je vreme totalne rasprodaje i komercijalizacije svega, to je globalna metafora ovog sveta u kome živimo.
 

Da li ste imali priliku da se sretnete sa prijateljima u Beogradu?
- To je drugi razlog mog dolaska, da posetim neke ljude koji žive ovde, a koji su mi jako dragi.

Meni je važno da održim te veze svih ovih godina, iako imam vrlo malo pravih prijatelja koje želim da vidim i čujem.

Što su naši susreti ređi time su mi i važniji. Žarko želim da se prošetam ulicama Beograda, da svratim do Ace pekara na neke fine pite. E, o tome sam sanjala dok sam putovala u Srbiju.
 

Da li je glumcima potrebno da svoj život stavljaju na papir?
- Ja se još uvek nisam usudila da krenem u tu veliku priču, kao recimo Emir Kusturica, reditelj sa kojim sam sarađivala. Moram priznati da nije lako pisati, posebno sagledavati sebe na razne načine i iz više uglova. Mada, nije isključeno da ću se jednog dana pozabaviti i autobiografijom. To je osećaj da se sve mora staviti na papir, jer si dužan da učiniš tako nešto, ali i da moju biografiju ne bi neko drugi pisao.

Odakle vaša ljubav prema pisanju?
- To je moja prva ljubav još iz školskih dana kada sam išla i na takmičenja. Vremenom sam se okrenula drugim stvarima i postala glumica, ali sam uvek pisala. Imam gomilu stvarih dnevnika, leksikona koji su bili započeti, ali nikad završeni.
 

A, da li volite da čitate?
- Obožavam, pravi sam fanatik. Bez knjige ne mogu da živim, jednostavno mi je to potrebno. Knjige su moji najbolji prijatelji. Stvarno sam srećna samo kada čitam, to je za mene najlepše provedeno vreme. Volim da čitam Vladimira Arsenijevića i njegovu knjigu "U potpalublju".
 

Sećanje na Bekima Na susednom štandu prodavala se i knjiga "Blistavo i strašno" njenog kolege Bekima Fehmijua, koji je pre nekoliko meseci izvršio samoubistvo.   Red ispred štanda: Mlade devojke sa knjigom Fehmijua   Kako kaže prodavačica sa ovog štanda, iako je njegova knjiga objavljena pre devet godina, danas je jedna od najprodavanijih na Sajmu, a kupuju je i mladi i stari.   U pitanju je autobiografija jednog od nekada najpopularnijih jugoslovenskih glumaca koji je zabeležio svoje uspomene, sećanja na detinjstvo provedeno u Prizrenu, Sarajevu i Skadru.