Američki pilot svedočio u korist Draže Mihajlovića
Američki vojnici savezničkih snaga pre ovog događaja bili su zastrašivani pričama da "četnici seku uši i kopaju oči svojim neprijateljima", rekao je Frendman i naglasio da se lično uverio da ništa od toga nije tačno.
Svedočeći na predlog podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Mihailovića, Frendman je ispričao da su četnici spasili celokupnu posadu njegovog aviona koji je pogodila nemačka vojska.
Pošto su uspeli da uz padobrane iskoče iz zapaljenog aviona, počeli su da viču "Amerikan, Amerikan", a pripadnici Mihailovićevih jedinica koji su ih pronašli, ponudili su im sklonište i odveli do štaba u Pranjanima gde ih je primio Mihailović. U bazi u Pranjanima zatekao je i druge pripadnike savezničkih snaga iz Kanade, SAD i Velike Britanije koje su četnici, takođe, spasili od nemačkih protivavionskih napada.
"U Pranjanima sam prvi put video Mihailovića u uniformi bez vidljivih obeležja o svom činu. Bio je topao i ljubazan prema nama i sporazumevali smo se na francuskom", ispričao je Frendman.
Američki avijatičari obavestili su da moraju da se vrate u bazu u Italiji, a Mihailović im je, prema svedočenju Frendmana, obećao da će im obezbediti pratnju do obale ukoliko avion ne dođe po njih.
"Posle nekoliko dana avion je stigao i mi smo prebačeni u Italiju", naveo je Frendman. Prema njegovim rečima, kada je 1946. godine u SAD saznao da je Tito uhapsio Mihailovića i da se protiv njega vodi postupak, oko 500 avijatičara koje su četnici spasili tokom rata poželeli su da dođu u Beograd i svedoče u njegovu korist.
Komunisti su odbili da prihvate njihovo svedočenje sa obrazloženjem da su krivična dela koja je on izvršio tokom rata toliko teška da svedočenje u njegovu korist ne može ništa da promeni.
"Posle toliko godina želeo sam da dođem iz SAD i da kažem istinu o tome šta se tada dogodilo", istakao je američki avijatičar, navodeći da njegove kolege nisu bile u mogućnosti da dođu.
Sudija Aleksandar Ivanović saopštio je da je Vojni arhiv sudu dostavio tri presude od 15. jula 1946, kojima je Mihailović oglašen krivim, a koje se međusobno razlikuju. Jedna ima obrazloženje, druga ga ima delimično, dok je u trećoj presudi obrazloženje izostalo.
Sudija je, takođe, najavio je da će na sledećem ročištu, 9. decembra, saslušati penzionisanog funkcionera SUP-a i pripadnika NOB-a Rista Vukovića, koji osporava pomenuti predlog za rehabilitaciju, kako bi odlučio da li će ga prihvatiti kao "suprotnu stranu".
Zakonom o rehabilitaciji nije predviđeno učešće suprotne strane u postupku, već jednostranost postupka, uz utvrđivanje da li je neka presuda doneta iz političkih i ideoloških razloga.
Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.
Dva dana po izricanju presude, 17. jula 1946. godine, Mihailović je streljan kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.