Znalo se da će naftna platforma eksplodirati?!

U izveštaju Nacionalne komisije za isticanje nafte, koju je formirao predsednik Barak Obama, navodi se da je "Halibarton" sproveo četiri testa, od kojih su barem tri pokazala da ta smesa cementa ne ispunjava standarde.

Rezultati barem jednog od tih testova, sa iskazanim lošim rezultatima, predati su BP-u 8. marta, ali ih ni ta kompanija nije uzela u obzir.

Iako se u izveštaju ne kaže da je sastav smese jedini, čak ni glavni uzrok eksplozije, tu se jasno zaključuje da, da je cement obavio svoj posao i držao naftu i gas koji su pod visokim pritiskom, do nesreće ne bi ni došlo.

"Znali smo već neko vreme da je cement korišćen za obezbeđenje toka proizvodnje i izolovanje zone ugljenih hidrata na dnu (Meksičkog zalliva) nekako popustio", navodi se u izveštaju. "Cement je morao da spreči ugljene hidrate da uđu u izvor".

"Halibarton" je jedna od najvećih kompanija za pružanje usluga naftnim kompanijama.
Poslednji test je sproveden 19. aprila, dan pre eksplozije. Tom prilikom su promenjeni uslovi testiranja i kompanija je izgleda bila zadovoljna rezultatima, ali o njima nije obavestila BP.

"'Halibarton'" možda nije imao, a BP sigurno nije imao, rezultate testa od 19. aprila, što znači da su posao sa cementom nastavili bez laboratorijskih rezultata koji bi govorili da će smeša biti stabilna", zaključuje komisija.

Katastrofa u Meksičkom zalivu započela je eksplozijom 20. aprila na naftnoj platformi "Dipvoter horajzon" BP-a, 80 km ispred obala Luizijane. Iz izvora "Makondo" na dubini od 1,5 km tada je počelo nekontrolisano isticanje nafte koje je, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, delimičcno stavljeno pod kontrolu tek 4. juna.

BP je tek 15. jula uspeo da na otvor postavi efikasan poklopac kojim je u potpunosti zaustavljeno isticanje nafte.

Najgrublje procene govore da je iz "Makonda" od aprila do 15. jula isteklo više od 200 miliona galona nafte.